Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isprobavanje raketa
RUSIJA SE NE ŠALI - Usred "svađe" sa SAD i američkim saveznicima – povodom sporazuma o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi i plana Vašingtona da izgradi raketni štit na starom kontinentu (u Poljskoj i Češkoj) – Moskva je povukla iznenađujuće poteze. Rusija je protekle nedelje uspešno isprobala novu interkontinentalnu raketu o čijem postojanju na Zapadu, barem tako tvrde mediji, niko nije imao pojma.Raketa tipa RS-24 ispaljena je, prema podacima ruskog ministarstva odbrane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s poligona Pleseck i posle leta od 6.500 kilometara pogodila je cilj na Kamčatki. Zapadni vojni stručnjaci pretpostavljaju da je novo rusko oružje zapravo jedna od varijanti poznate rakete Topol-M, koja može da ponese nekoliko nuklearnih bojevih glava i gotovo je "neuhvatljiva" . Topol-M je istinski raketni monstrum težak 47.200 kilograma koji ima domet od deset i po hiljada kilometara. Procenjuje se da pogađa cilj s odstupanjem od najviše 350 metara.
Gotovo istovremeno Rusija je saopštila da je počela testiranje i rakete kratkog dometa, nove varijante projektila Iskander-M.
"Naši susedi na jugu i istoku naoružavaju se raketama kratkog i srednjeg dometa i to je za nas realna opasnost", izjavio je povodom ovih proba zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov ne precizirajući o kojim državama u komšiluku je reč.
Ruske raketne probe potpuno su iznenadile Zapad. To pre svega potvrđuje činjenica da zvaničnici, zatečeni događajima, ćute. O stepenu iznenađenja govori i šturo saopštenje Bele kuće da će Pentagon proveriti informacije o najnovijim ruskim raketnim "igrama". Pomalo smešno kada to govori država koja se hvali kako može da zaviri u svaki kutak na planeti.
U nedostatku zvaničnih reagovanja mediji su preuzeli ulogu tumača najnovijih zbivanja na svetskom raketnom prostoru. Osnovno pitanje u ovim analizama glasi: da li ruske probe, posebno testiranje projektila Iskander-M, predstavljaju kršenje sovjetsko–američkog sporazuma o zabrani posedovanja raketa kratkog i srednjeg dometa (INF) koji su potpisali 8. decembra 1987. godine tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan.
Tek retki se prisećaju da je Rusija već odgovorila na ovo pitanje. Na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti, održanoj u februaru u Minhenu, zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov je komentarišući INF sporazuma izjavio da je taj dokument "zaostavština hladnog rata" i da neće večno trajati.
Najnovije isprobavanje raketa nije, na žalost Zapada, bio jedini ruski udar. Kao svojevrsna kruna ove demonstracije moći usledilo je saopštenje Moskve da kreće sa serijskom proizvodnjom interkontinentalnih raketa tipa Topol-M. O dometima i posledicama najnovijih ruskih "poruka" svetu tek će se razgovarati ali su neke činjenice već jasno uočljive. Na vojnom planu Rusija pokazuje da je i dalje velika sila, da poseduje najmoćnije oružje i da će briga o armiji biti jedan od prioriteta Moskve. A u tom svetlu priča o uspostavljanju američkog raketnog štita u Evropi postaje gotovo besmislena što potvrđuje i bivši predsednik SAD Bil Klinton izjavom da je reč o "bacanju velikih para".
[objavljeno: 01/07/2007]
.jpg)
