Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2017, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispraćaj uz "Zašto nestaje sjaj"
U Domu sindikata održan komemorativni skup, ma kome su, u znak sećanja na velikog pevača, govorili glumac Nebojša Milovanović, Boris Bizetić, Predrag Živković Tozovac... PESMA sa razglasa "Zašto nestaje sjaj" Mikija Jevremovića u četvrtak je u Domu sindikata uvela porodicu, prijatelje i poštovaoce u komemorativni skup. Na sceni Mikijeva slika, gitara, postavljena šahovska tabla i čaša belog vina. Sve što je voleo. Bio je tu i Đorđe Marjanović, najveći rival >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz zlatnih dana karijere, ali i veliki prijatelj, pa Radmila Karaklajić, s kojom je svet obišao pevajući, Minja Subota, Žarko Dančuo, Željko Samardžić, Željko Joksimović, Suzana Mančić, Milan Đorđević ("Neverne bebe"), Miša Aleksić ("Riblja čorba")... - Verujemo da je Miki na putu za neko lepše i bolje mesto - rekao je glumac Nebojša Milovanović i zamolio prisutne za minut ćutanja. Uz Nebojšu, stihove i citate iz monografije "50 godina sa vama - Miki" čitali su njegove kolege Nikola Vujović i Nenad Jezdić, sva trojica Valjevci, drugari dece porodice Jevremović. Nakon kratke biografije, o "voljenom pevaču" govorila je Natalija Cajić, predstavnica "Jugotona" (danas "Kroacija rekords"), obećavši da će njena kuća čuvati Mikijeve pesme, koje će svakako večno živeti i u srcima ljudi. Nikola Vujović je potom čitao o Mikijevim kolegama i saradnicima, a među njima, najviše pesama mu je napisao Boris Bizetić: - Sećam se kada se pojavio ispred mene kao anđeo, mada u hodniku Hale sportova na Novom Beogradu, ne tako romantičnom mestu - priseća se Bizetić. - Prepao sam ga. Prišao sam mu s namerom da mu ponudim pesme i rekao: "Ja sam Boris Bizetić, moje ime vam ništa ne znači, ali se nadam da će vam značiti". Prepričavao je godinama kasnije Miku tu moju drskost. Nakon priče o jugoslovenskim festivalima na kojima je Jevremović ubirao nagrade, na scenu je izašao Predrag Živković Tozovac: - Imao sam sreću da na festival zabavne muzike ubace i nas, narodnjake. Tada sam kao stari lopov kraljevački počeo da razmišljam kako to da Miki uvek pobedi. Setim se onda njegove pesme "Pijem", koju je pevao nekako veselo, a zapravo tuguje. Komponovao sam tada "Oči jedne žene", sve vreme misleći na Mikija - rekao je Tozovac. Među pristutnima je bio i akademik Matija Bećković, Mikijev gimnazijski drug, ali umesto govora, Nenad Jezdić je iz monografije pročitao Matijina sećanja na zajedničko detinjstvo. Ispred Kulturno prosvetne zajednice Srbije prisutnima se obratio generalni sekretar Živorad Ajdačić, pokušavši još jednom da se opravda što je tako velika muzička zvezda sedam godina odbijana za nacionalnu penziju, dok sam tadašnji ministar Bratislav Petković nije insistirao da mu se dodeli. Na kraju komemoracije, na reči Zorana Jevremovića, brata i saborca slavnog pevača, suze više nisu mogle da se zadrže: - Dragi moj burazeru, za sve godine provedene s tobom, na turnejama, koncertima, na sceni, trudio sam se da budem tvoja senka, tvoja potpora. Bio sam uz tebe i kad ti je bilo teško, mnogo, mnogo teško. Od mame, tate, seke, dobio sam u amanet da te čuvam. Uspelo mi je to do pre neki dan - rekao je Zoran, opisujući potom njihov poslednji susret i dodajući da je prvi primerak monografije koju je napisao o bratu ostavio za sebe, a poslednji će staviti na groblju Mikiju u ruku, da tako ostanu večno zajedno. Pesma "Zašto nestaje sjaj" je i ispratila prisutne.
Nastavak na Večernje novosti...
