Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2013, 22:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest: Sivi dom mi spasao život

DOK sedi u toploj sobi porodične kuće u Ugrinovcima, Anastas Skakoski (54) seća se svog detinjstva i trenutaka kada je telo trnulo od zime, a voda i struja su bile nedostižne. Ovih dana sećanja naviru i teraju suze na oči. Anastas broji 40. godinu otkada je prvi put prešao prag Zavoda za vaspitanje dece i omladine na Voždovcu. Ova ustanova, kaže, dala je značajan pečat njegovom životu i obeležila ga. U nju je ušao kao golobradi dečak, socijalni slučaj. Izašao je pet godina kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kao - svoj čovek, sa diplomom zanata od kojeg i danas živi i hrani porodicu. Trudi se da deci koja imaju sličnu sudbinu pomogne koliko može. Ovih dana obradovaće ih novom garderobom i pomoći da se prostorije u kojima borave što pre renoviraju.Anastasova “ulaznica” za popravni dom nisu bile ni krađe ni tuče. U ovu ustanovu pobegao je od siromaštva.- Roditelji su mi se sedamdesetih doselili iz Struge u Makedoniji i u novoj sredini se nisu snašli - počinje svoju životnu priču Anastas. - Izrodili su četvoricu sinova, a hrane nije bilo ni za jednog. Za nas je jednom nedeljno bio praznik kada smo seli za sto na kojem bi mama poslužila topao ručak.Živeli su u kući od ćerpiča, sa zemljanim podom, bez struje i vode. Nije bilo elemenata za život dostojan čoveka. U takvim uslovima i roditelji su se udaljili i razišli.- U školi sam na polugodištu šestog razreda naređao 11 jedinica, a ukupno smo imali 13 predmeta - seća se Anastas. - Spasla me je profesorka Dobrila Marković, koja je videla da ću krenuti stranputicom, ako se nešto ne promeni. Predložila mi je da odem u dom, a ja sam bio oduševljen kada sam video kako se tamo živi. Tamo sam prvi put imao redovne obroke svakog dana, mogao normalno da se okupam. U selu su ga izbegavali zbog siromaštva, makedonskog porekla, a kasnije i zato što je “domac”. Za sve što se dogodi bio je dežurni krivac. Optuživali su ga za krađe, koje su se događale u vreme dok je bio u domu.Seća se, kaže, da su, i u ono vreme devojčicama i dečacima željnim svega, seljaci iz Ralje donosili voće i povrće u dom. Najjasnije su mu iz tog vremena slike starih “domaca”, koji su dolazili da im donesu bombone.- Vidim lepu devojku, koja nam priča da je nekada živela kao i mi, ili finog gospodina koji nam je doneo slatkiše, a u sebi mislim i ja ću ovako kao oni - priča bivši “domac”. - Zato sam učio i slušao. U Zemunu sam završio zanat za auto-limara sa odličnim uspehom, a posle sam se zaposlio u “Ikarbusu”. Dom je bio u obavezi da nam posle školovanja nađe i posao, i nisam ostao na ulici, već sam počeo da zarađujem. Krajem osamdesetih, kada sam konačno sazidao kuću, ostvario sam svoj san.NE POMAŽE PRVI PUT NIJE se Anastas sada prvi put setio dece iz Doma na Voždovcu. Priča da je 1995. godine organizovao ekskurziju u Gornji Milanovac, vodio ih u fabriku slatkiša i u obilazak istorijskih znamenitosti. Sitne donacije i ne računa. Nije on, kaže, neki bogat čovek, ali ne želi da zažmuri pred nesrećom onih koji imaju mnogo manje ili nemaju ništa.Anastas sreću meri porodicom koju je stvorio, sinom i ćerkom, koji su odrasli i postali uspešni ljudi. Živi u kući o kakvoj je maštao kao mali. Sada samo želi da su njegova deca, Tomislav i Tatjana, zdrava i trudi se da učini da se i nečija tuđa, bar na trenutak bolje osećaju.- Znajući kako je meni bilo, želim da pomognem koliko mogu - priča nam. - Bio sam željan svega. Gledao sam kako komšija baci dopola pojedenu jabuku, a ja sam maštao o jednoj, kojoj bih pojeo i peteljku. Oni koji nisu doživeli takvu bedu, ne mogu da shvate šta deci znači svaka pažnja. A naročito to da im pokažete da život na kraju može da izgleda drugačije. STVARNI JUNACIVASPITAČI su imali mnogo razumevanja, a Anastas kaže da je naročito zahvalan vaspitaču kog su zvali Bata Žile.- Delom je njegovo ponašanje prema deci opisao i vaspitač Miroslav Simić, koji je napisao “Specijalno vaspitanje”. Ostala mi je u sećanju ona scena kada me je ošišao do glave jer sam nešto zgrešio. Tri meseca nigde nisam izlazio, dok mi kosa nije porasla i više mi nije palo na pamet da ga ne slušam. Posle mi je i Simić bio vaspitač. Čak sam i statirao u nekim delovima filma čije sam junake poznavao i družio se sa njima u domu.

Nastavak na Večernje novosti...