Izvor: RTS, 01.Okt.2013, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Isplata zaostalih zarada sudijama i tužiocima

Država će isplatiti sve novčane obaveze koje ima prema vraćenim sudijama i zamenicima javnih tužilaca, na osnovu pravosnažnih presuda koje budu donete po njihovim tužbama zbog neisplaćenih zarada.

Ministarstvo pravde i državne uprave isplatiće sa svog računa sve novčane obaveze koje ima prema vraćenim sudijama i zamenicima javnih tužilaca, na osnovu pravosnažnih presuda koje budu donete po njihovim tužbama za naknadu materijalne štete zbog neisplaćenih zarada, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rečeno je Tanjugu tom ministarstvu.

Svi materijalni troškovi koji su nastali do 1. januara 2012. godine, kada je Visoki savet sudstva preuzeo budžetske nadležnosti od Ministarstva u pogledu isplata plata sudijama, a Državno veće tužilaca za isplata plata tužiocima, biće isplaćeni od strane države, ukoliko sud takvu odluku donese, preciziraju u ministarstvu.

Materijalna sredstva biće isplaćena sa računa Ministarstva pravde i državne uprave, u kome ističu da će ta institucija uvek poštovati odluke suda, pa shodno tome i pravosnažne presude u pogledu isplate naknada neizabranim nosiocima pravosudnih funkcija.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca samostalno upravljaju sudskim i tužilačkim budžetom od 1. januara 2012. godine, pa će na njihov bužet koji se finansira od sudskih postupaka, taksi i drugih dohodaka, pasti i naknade vraćenim sudijama i tužiocima nakon tog datuma.

Nakon reizbora sprovedenog krajem 2009. od 1. januara 2010. više od hiljadu sudija i tužilaca ostalo je bez funkcija, a nakon procesa revizije tih odluka - i bez zarada.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da, prema računici tog udruženja, naknade sudijama i tužiocima koji su vraćeni na funkcije i tužili državu, iznose najmanje 17 miliona evra.

Boljevićeva je rekla da bi tačnu ukupnu sumu naknade moralo da zna Ministarstvo, odnosno javno pravobranilaštvo, jer oni znaju broj tužbi, iznose koji su traženi i iznose koji su već u određenim slučajevima dosuđeni.

"Koliko smo mi računali, to ne može da bude manje od 17 miliona evra, pri čemu nismo računali baš one koji su tražili naknadu nematerijalne štete", istakla je Boljević.

Cvijan: Velika šteta od propale reforme 

Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan izjavio je da će država imati finansijsku štetu koja se meri milionima evra zbog propale reforme pravosuđa sprovedene 2010. godine, ističući da sadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave nastoji da popravi zatečeno stanje.

"Reforma pravosuđa srpovedena 2010. očigledno je doživela kolaps što je potvrdila i odluka Ustavnog suda za se sve sudije i tužioci koji su tada nereizabrani vrate na posao, a to su potvrdile i Evrospka unija i Venecijanska komisija" rekao je Cvijan Tanjugu.

On, međutim, nije želeo da komentariše procenu Društva sudija Srbije koliko će novca morati da država plati kao obeštećenje vraćenim sudijama.

"To je sada na sudovima, ali procena je definitivino da se šteta meri milionima evra", naveo je Cvijan.

Cilj sadašnjeg Ministarstva pravde i državne uprave, sa Nikolom Selakovićem na čelu, jeste da se popravi stanje koje je zatečeno posle propasti reforme pravosuđa iz 2010. godine, rekao je Cvijan i dodao da je jedna od aktivnosti i donošenje novog zakona o mreži sudova o kome će Skupština odlučivati sredinom oktobra.

Primenom tog zakona mnogi gradovi će ponovo dobiti sudove pa će pravda biti bliža građanima i postupci mnogo jeftiniji, kazao je on i kao primer naveo da će sudove ponovo dobiti Gornji Milanovac, Aranđelovac, Petrovac na Mlavi, Dimitrovgrad, Sentu, šid i Bačku Palanku.

Pomoćnik ministra pravde i državne uprave Čedomir Backović rekao je Tanjugu da se osnovni zakoni koji treba da budu doneti tokom predstojećeg reformskog procesa, odnose na ustrojstvo sudskog sistema - zakon o mreži sudova, zakon o sudijama, zakon o javnim tužilaštvima i zakon o uređenju sudova.

Backović je ukazao da ti zakoni treba da reše, s jedne strane situaciju sudija koji su od strane bivše vlasti bili razrešeni pa ih je Ustavni sud vratio na poziciju, a sa druge nedovoljnog broja sudova, jer je veliki broj sudova i tužilaštava bio ukinut tokom prethodne neuspešne reforme i time smanjen pristup pravdi građana.

"Sada ćemo osnivanjem jednog broja novih sudova, odnosno nadomeštanjem onih ukinutih bez pravog razloga i raspoređivanjem sudija koje su odlukom Ustavnog suda vraćene na dužnost, pokušati da rešimo problem i pojačamo pristup pravdi", ukazao je Backović.

On je podsetio da Nacionalna strategija za reformu pravosuđa od 2013. do 2018. godine, koja je počela je da se sprovodi početkom septembra ima za cilj da suđenja traju kraće, da sustvo bude nezavisno i nepristrasno kao i da omogućiti predvidiv pravni sistem.

Nastavak na RTS...