Izvor: B92, 04.Avg.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ispitaćemo radnike iz Rusije"
Direktorka centra Sanja Kljajić to je najavila danas.
Ona je podsetila da je grupa od 21 nezadovoljnog radnika stigla autobusom u subotu, a da ih je na graničnom prelazu Horgoš, pored predstavnika Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, dočekao i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Laslo Čikoš.
"Granični prelaz nije bio mesto gde možemo da pristupimo utvrđivanju o čemu se radi. Svoj posao je odradila policija, centar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će u narednom periodu stupiti u kontakt sa svim radnicima i videti o čemu se radi'', rekla je Tanjugu Kljajić pojašnjavajući da je ambasada Srbije u Moskvi organizovala povratak radnika.
Kako je istakla, predstavnici centra su na graničnom prelazu samo mogli da sačekaju radnike, obezbede im osveženje i bezbedan povratak do Beograda i njihovih kuća s obzirom da se radi o ljudima koji žive u gradovima širom Srbije.
"Svi su bezbedno stigli svojim kućama, a dalje postupke preduzima svako u svojoj nadležnosti'', reka je Kljajić, dodajući da su radnici radili u okolini Moskve.
Ona je navela i da su od radnika saznali da ima još onih koji su ostali u Rusiji jer nisu želeli da se vrate.
"Videćemo šta će se dešavati, ali možemo pretpostaviti da su oni bili nezadovoljni, prevareni i da suprotna strana nije ispopštovala ugovorne obaveze ako je uopšte nekih ugovora bilo. To će se tek utvrditi. Svoj posao radi policija, a mi ćemo sa naše strane utvrđivati da li ima elemenata trgovine ljudima ili ne'', rekla je Kljajić.
Ukazujući da je od početka godine, zaključno sa današnjim danom, centar dobio 407 prijava, ona je istakla da se u većini slučajeva ne radi o trgovini ljudima nego o drugim krivičnim delima, odnosno o prevarama, obmanama, zloupotrebi službenog položaja...
Kljajić je istakla i da je Centar za zaštitu trgovine ljudima zatrpan prijavama jer sve prijave policije idu ka njemu ocenjujući da se to u budućnosti mora rešiti na drugačiji način jer dolazi do rasipanja resursa, a u većini slučajeva se ne radi o trgovini ljudima, nego o drugim krivičnim delima.
Ona je podsetila i da je za prvih šest meseci u Srbiji indentifikovano 76 žrtava radne eksploatacije i 11 žartava svih drugih vidova eksploatacije.
Međutim, Kljajić ističe da je to vrlo relativno zato što se ne zna koja je ''tamna brojka''.
''Plašimo se da se zbog zatrpanosti prijavama o radnoj eksploataciji, koja vrlo često nije trgovina ljudima, ne stignemo do onih žrtava kakve smo imali do sada'', rekla je Kljajić podsećajući da je najčešći vid trgovine ljuudima do sada bila seksualna eksploatacija koja je poprimila druge oblike.
Direktorka centra Sanja Kljajić to je najavila danas.
Ona je podsetila da je grupa od 21 nezadovoljnog radnika stigla autobusom u subotu, a da ih je na graničnom prelazu Horgoš, pored predstavnika Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, dočekao i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Laslo Čikoš.
"Granični prelaz nije bio mesto gde možemo da pristupimo utvrđivanju o čemu se radi. Svoj posao je odradila policija, centar će u narednom periodu stupiti u kontakt sa svim radnicima i videti o čemu se radi'', rekla je Tanjugu Kljajić pojašnjavajući da je ambasada Srbije u Moskvi organizovala povratak radnika.
Kako je istakla, predstavnici centra su na graničnom prelazu samo mogli da sačekaju radnike, obezbede im osveženje i bezbedan povratak do Beograda i njihovih kuća s obzirom da se radi o ljudima koji žive u gradovima širom Srbije.
"Svi su bezbedno stigli svojim kućama, a dalje postupke preduzima svako u svojoj nadležnosti'', reka je Kljajić, dodajući da su radnici radili u okolini Moskve.
Ona je navela i da su od radnika saznali da ima još onih koji su ostali u Rusiji jer nisu želeli da se vrate.
"Videćemo šta će se dešavati, ali možemo pretpostaviti da su oni bili nezadovoljni, prevareni i da suprotna strana nije ispopštovala ugovorne obaveze ako je uopšte nekih ugovora bilo. To će se tek utvrditi. Svoj posao radi policija, a mi ćemo sa naše strane utvrđivati da li ima elemenata trgovine ljudima ili ne'', rekla je Kljajić.
Ukazujući da je od početka godine, zaključno sa današnjim danom, centar dobio 407 prijava, ona je istakla da se u većini slučajeva ne radi o trgovini ljudima nego o drugim krivičnim delima, odnosno o prevarama, obmanama, zloupotrebi službenog položaja...
Kljajić je istakla i da je Centar za zaštitu trgovine ljudima zatrpan prijavama jer sve prijave policije idu ka njemu ocenjujući da se to u budućnosti mora rešiti na drugačiji način jer dolazi do rasipanja resursa, a u većini slučajeva se ne radi o trgovini ljudima, nego o drugim krivičnim delima.
Ona je podsetila i da je za prvih šest meseci u Srbiji indentifikovano 76 žrtava radne eksploatacije i 11 žartava svih drugih vidova eksploatacije.
Međutim, Kljajić ističe da je to vrlo relativno zato što se ne zna koja je ''tamna brojka''.
''Plašimo se da se zbog zatrpanosti prijavama o radnoj eksploataciji, koja vrlo često nije trgovina ljudima, ne stignemo do onih žrtava kakve smo imali do sada'', rekla je Kljajić podsećajući da je najčešći vid trgovine ljuudima do sada bila seksualna eksploatacija koja je poprimila druge oblike.
