Izvor: RTS, 02.Dec.2011, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamisti vode u Egiptu
Prema prvim procenama, islamističke partije u Egiptu mogle bi da osvoje 65 odsto glasova. Stranka Muslimanska braća tvrdi da je sama osvojila 40 odsto glasova.
Prema prvim nezvaničnim rezultatima, većinu u novom parlamentu Egipta imaće islamističke partije, a stranka Muslimanska braća tvrdi da je sama osvojila oko 40 odsto glasova.
"Islamističke stranke, uključujući FJP (Muslimansko bratstvo), Nour, i nekoliko drugih manjih stranaka, zajedno bi mogle osvojiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 65 odsto glasova u prvom krugu glasanja", izjavio je šef Ahram centra Dia Rašvan za list Al Ahram.
Ukoliko se stranačke procene pokažu kao tačne, Muslimanska braća će posle 83 godine čekanja moći da uzmu veći deo kolača vlasti u Egiptu.
Ovu političku organizaciju predvode lekari, inženjeri i učitelji, a glavni slogan im je "Islam je rešenje". Međutim, kada se pokrene pitanje rešavanja tekućih problema oni govore istim jezikom kao i reformske političke organizacije - smatraju da su potrebni demokratija, nezavisno sudstvo i socijalna pravda.
Kritičari kažu da slični stavovi sa reformistima služe samo kako bi Muslimanska braća lakše došla na vlast i zemlju od 80 miliona stanovnika, od kojih osam miliona hrišćana, potajno pretvorili u islamsku državu.
Muslimanska braća su od svog osnivanja 1928. godine uvek bili u manjoj ili većoj meri u ilegali, posebno od 1952. godine, u vreme vladavine Gamala Abdela Nasera, Anvara al Sadata i tridesetogodišnjoj vladavini Hosnija Mubaraka.
Tokom Mubarakove ere, praktično su bili jedini kritičari režima što im je takođe donelo veliku popularnost.
Novi igrač na sceni
Izbori u Egiptu označili su i politički debi potencijalno moćnog novog igrača na sceni, ultrakonzervativnog islamskog pokreta poznatog kao Salafis, čiji su članovi prepoznatljivi po dugim bradama bez brkova, odnosno dugim odorama i velovima kod žena kojima se od tela vide samo oči.
U verskom bloku, posle Mubarakovog odlaska s vlasti, pojavili su se kao konkurencija Muslimanskoj braći. Pokret Salafis zalaže se za tvrdokorno tumačenje islama i šerijatskog prava, slično onom u Saudijskoj Arabiji, kao i za segregaciju polova.
Salafisti su protiv demokratije i smatraju da ona omogućava ljudskom zakonu za zaobiđe božji.
Pripadnici ovog ultrakonzervativnog pokreta skrenuli su na sebe pažnju i tokom predizborne kampanje, kada su statuu morskih sirena prekrili tkaninom, a jedan lider tog pokreta odbio je da učestvuje u TV emisiji dok voditeljka ne stavi maramu na glavu.
Salafisti objašnjavaju da su islamske frakcije privlačne zato što su mnogo više od drugih političkih opcija bave humanitarnim radom i imaju privlačne socijalne programe, kao što su besplatne lekarske usluge i obrazovanje za siromašne Egipćane.
Ovaj pokret, iako postoji decenijama i ima sve više pristalica posebno među siromašnima, nije stekao veće simpatije građana Egipta zato što ga vide "uvoz" iz Saudijske Arabije.
Prvi krug glasanja za donji dom egipatskog parlamenta počeo je u ponedeljak, kada su glasači iz devet od ukupno 27 oblasti izašli na izbore. Izbori se održavaju etapno i biće nastavljeni u dve faze 14. decembra i 3. januara. Izbori za gornji dom parlamenta počeće kada budi bili poznati rezultati glasanja za donji dom.
Prema procenama vojnih vlasti, u prvom krugu izbora glasalo je oko 70 odsto upisanih birača. Na glasanjima je bilo nepravilnosti i sukoba, ali oni, prema ocenama posmatrača, neće uticati na legitimitet izbora.
Parlamentarni izbori u Egiptu su prvi slobodni izbori koji se održavaju od 1952. godine kada je u vojnom udaru grupe oficira predvođene pukovnikom Naserom, ukinuta monarhija.
