Izvor: Politika, 23.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskrivljeno haško ogledalo
Pristizanje informacija o štrajku glađu Vojislava Šešelja u pritvorskoj jedinici haškog Tribunala još jednom je polarizovalo duboko podeljenu srpsku javnost. Dok su kod pristalica radikala ove vesti budile očekivane reakcije o junačkom držanju njihovog lidera, u drugom delu javnosti preovladavali su ili ignorisanje i prećutkivanje, ili pak zluradi komentari, prepuni lične netrpeljivosti prema Šešelju.
Mada za ovakve u najmanju ruku oprečne reakcije nije bilo ni osnova ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebe, one nam još jednom svedoče o dubokom jazu unutar naše političke stvarnosti, kao i o "sektaškom" poimanju demokratskih vrednosti koje važe samo za neke, a ne za sve. Naime, bez obzira na to kakav je naš ličan stav prema Šešelju kao jednoj od dominantnih ličnosti srpske politike devedesetih godina, to ne bi trebalo da nas odvede u ostrašćenost koja previđa da se prema njemu krše osnovna ljudska prava, te da je njegov štrajk glađu ultima ratio (poslednje sredstvo) koje koristi da bi ta prava, koja svakom pojedincu pripadaju, odbranio.
Ovde se čak ne radi ni o političkim i pravnim kvalifikacijama rada Tribunala, već o odnosu sistema prema pojedincu lišenom ne samo slobode, već i prava koja inače pripadaju pritvorenicima. Skoro četvorogodišnje odlaganje početka glavnog pretresa ne može se ničim opravdati, kao ni restriktivne mere prema posetama rodbine, navodno sužene da se zaštite identiteti zaštićenih svedoka te spreči opstruiranje postupka od strane optuženog. Zbilja je tužan sistem koji se plaši pojedinca i njegovog opstruiranja procesa toliko da mora da mu sužava pritvorenička prava, čak i ako zanemarimo da je Tribunalu za prikupljane dokaza protiv Šešelja bilo potrebno bezmalo četiri godine, kao i to da su svi koji su se dobrovoljno predali Hagu, osim lidera SRS, bili pušteni da pripremaju svoju odbranu sa slobode.
Nametanje branilaca u pripravnosti da bi se sprečilo da Šešelj "pretvori suđenje u cirkus" pretvara se u nešto daleko gore od toga – u sistematsko kršenje ne samo Pravilnika suda, već i međunarodnog prava od strane Tribunala. Poštom je Šešelju prvo onemogućeno da se sam brani pred sudom, shodno članu 45 Pravilnika, a potom da mu u pripremanju odbrane pomažu pravni savetnici koje je sam odabrao, pretresno veće Tribunala mu je nametnulo stand by branioce sa kojim okrivljeni ne želi da komunicira jer nema u njih poverenja. Time su ne samo nametnuti advokati prekršili član 5 "Kodeksa o profesionalnom ponašanju odbrane pred Tribunalom", već su teško povređena osnovna ljudska prava iz Međunarodnog pakta o građanskim i ljudskim pravima, koji jemči svakom optuženom "da se brani sam ili uz pomoć pravnog zastupnika po svom izboru"(čl. 14), a nikako pomoću nametnute odbrane.
Ovakva gruba kršenja osnovnih ljudskih prava, kao i načela humanosti i ravnopravnosti stranaka u postupku kao da nimalo ne tangiraju one koji su prema Šešelju netrpeljivi iz ličnih ili ideoloških pobuda. Oni ne poimaju da se u iskrivljenom haškom ogledalu, umesto njima neomiljenog Šešeljevog lika, ovim gestom zapravo ogledaju sami. Jer, prećutkivanje ili odobravanje kršenja osnovnih ljudskih prava i demokratskih vrednosti koje proklamuje moderna civilizacija pod izgovorom da "nema demokratije za (stvarne ili proglašene) neprijatelje demokratije" u svom zlokobnom ehu lako može da se pretvori samo u ono – "...nema demokratije", pogotovo u slučaju kada se javnost dodatno pravi gluva i slepa na njihovo očigledno kršenje .
Politički analitičar "Nove srpske političke misli"
Saša Gajić
[objavljeno: 23.11.2006.]
