Izvor: Politika, 09.Mar.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskoreniti korupciju u zdravstvu
Stranke smatraju da se moraju ukinuti liste čekanja na intervencije, ali i objediniti državni i privatni sektor
Zakazivanje operacija katarakte i ortopedskih intervencija za 2020. godinu, višemesečno čekanje na pregled skenerom i magnetnom rezonancom ili na zračnu terapiju, nemogućnost da se dođe do specijaliste, potraga za lekovima neophodnim za život, poluprazan državni fond zbog slabe kontrole uplate doprinosa – samo su neki od gorućih problema posustalog srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravstva sa čijom će reformom morati da se uhvati ukoštac buduća vlada.
Problemi nisu novi, a treba reći da niko do sada nije bio spreman da ih rešava. To nije uradila sadašnja vlada koju pre svega čine naprednjaci i socijalisti, ni pređašnja čiju je okosnicu činila Demokratska stranka, pa ni ranija vlada Demokratske stranke Srbije. Sada svi smatraju da stanje u zdravstvu mora da se promeni posle izbora.
– Oprema nam je prilično stara, bolnice dotrajale, imamo problem sa starosnom strukturom specijalista, a bez adekvatnog prostora, kadra i opreme nema dobrog zdravstva. Mi gasimo požare, prioritet su nam životno ugroženi pacijenti, a naše zdravstvo se nalazi u ovoj situaciji zbog loše ekonomske pozicije zemlje i nedovoljno sredstava koja se ubiraju putem doprinosa za zdravstvo, ali činjenica je i da ne posvećujemo dovoljno pažnje prevenciji – objašnjava za „Politiku” Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja i potpredsednica Socijalističke partije Srbije.
Podsećamo je da je kao kadar SPS-a na čelu ovog ministarstva već godinu i po dana, a utisak je da nam zdravstvo nije nimalo bolje.
– Nije tako, naše zdravstvo nema dobru poziciju i dobru ocenu, ali pomak smo napravili. Problem nedostatka prostora rešavamo realizacijom projekta za koji je još 2007. dobijen kredit od 150 miliona evra i počeli smo rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji. Krenuli smo sa centralizovanim javnim snabdevanjem i samo od 166 najskupljih lekova za bolnice i domove zdravlja na jednom tenderu uštedeli smo 25 miliona evra. Protiv korupcije se borimo i tako što smo ukinuli zapošljavanje „po volji direktora” i uveli javne konkurse, ali i obustavili dopunski rad za lekare. Planiramo da izjednačimo državno i privatno zdravstvo, omogućili smo da građani u privatnim apotekama nabavljaju lekove na recept, odobrila sam 1.702 specijalizacije, doneli smo i nove zakone koji bolje štite pacijente. Još mnogo toga smo uradili za godinu i po dana – odgovara Slavica Đukić-Dejanović.
Reforma zdravstva je obavezna, ali pre nje mora se sprovesti reforma zdravstvenog osiguranja, koja ne može da počne još nekoliko meseci, ili do godinu dana, dok ne oživi privreda i ne otvori se mogućnost da daleko više ljudi uplaćuje osiguranje, kaže ministarka zdravlja.
Međutim, statistika je porazna. Pre godinu i po dana na operaciju katarakte čekalo je oko 20.000 pacijenata, a danas ih je 27.100, što pokazuje da na ovom polju ništa nije urađeno.
– Liste nisu revidirane i to će biti učinjeno što pre, a već smo odredili 17 ustanova u Srbiji koje su dobile tačan broj pacijenata za operaciju katarakte i oni moraju biti operisani ove godine. Već u aprilu videćemo kako se naša odluka sprovodi i koliko je intervencija izvedeno u prva tri meseca. Do kraja godine treba da, zahvaljujući kreditu Svetske banke, dobijemo šest linearnih akceleratora, čime ćemo drastično smanjiti čekanje na zračnu terapiju – kaže Slavica Đukić-Dejanović.
Da su upravo liste čekanja potencijalno mesto za korupciju, smatra dr Dušan Milisavljević iz Demokratske stranke, inače predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije.
– Lekari iz državnih ustanova usmeravaju na ovaj način pacijente ka privatnicima. Liste čekanja se mogu smanjiti jasnim uvidom koje su to klinike u kojima pacijenti dugo čekaju i proveravanjem da li direktori koji ih vode imaju privatnu ordinaciju. Ako se pokaže da je to tačno, takve direktore treba promeniti – objašnjava dr Milisavljević.
Demokratska stranka se zalaže za izjednačavanje državnog i privatnog zdravstva i korišćenjem kapaciteta i opreme koje privatnici imaju.
– Tu su i vojne bolnice koje imaju višak prostora, dobru opremu i kadar i njih treba iskoristiti. Objedinjavanjem privatnog, državnog i vojnog zdravstva i omogućavanjem pacijentu da sa istom knjižicom ide u bilo koju od ovih zdravstvenih ustanova poboljšali bismo lečenje i smanjili liste čekanja – kaže dr Milisavljević.
Jedna od najvažnijih promena, po mišljenju demokrata, mora da usledi kroz reformu Fonda zdravstvenog osiguranja, koji po njima ima monopol, a to se može uraditi uvođenjem konkurencije. Takođe, preventivni pregledi treba da postanu zakonom obavezujući.
Međutim, ne može se pobeći od činjenice da je Demokratska stranka bila u vlasti osam godina i da je imala vremena napretek da sprovede makar jednu od ovih reformi. Ali, to nije učinila. Pitamo dr Milisavljevića zbog čega se tek sada, kada su u opoziciji, demokrate bave zdravstvom.
– DS nikad nije imao ni državnog sekretara ni pomoćnika ministra, a ni ministra zdravlja. U Srbiji se vlada formira prema koalicionom sporazumu gde se prave neki feudi i gde ne možete da utičete na rad ministarstva koje ne pripada vašoj političkoj stranci – objašnjava dr Milisavljević.
Što se tiče naprednjaka, i oni kada je reč o reformi zdravstva kao da nastupaju iz ugla opozicionara, a ne nekoga iz vlasti. Tako da najavljuju ono što tek treba uraditi.
– Potrebne su nam reforme na svim nivoima, profesionalizacija i uvođenje sistema subordinacije. Zaposlene moramo stimulisati jer rade težak i odgovoran posao, ali istovremeno i tražiti odgovornost i sankcionisati nemar, aljkavost i nerad. Lekari moraju da budu plaćeni za svoj rad, ali pravično i po doprinosu koji daju zdravstvenom sistemu, a ne kao sada nejednakim pristupom i različitim aršinima – kaže dr Dragan Vukanić, državni sekretar za zdravstvo i član Srpske napredne stranke.
Naprednjaci se zalažu da najbolji univerzitetski profesori i njihova znanja i veštine budu dostupni pacijentima, ali i mladim lekarima u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
– Treba ukinuti monopol velikih zdravstvenih centara i omogućiti svima da uče i rade sa najboljima. Negativna selekcija, stranačko i zapošljavanje „na koverat” ostavili su štetne posledice na zdravstvo. Neke pojave na Medicinskom fakultetu u Beogradu dovele su do toga da tu ustanovu danas cinično nazivaju „majka i dete”, to su klasični primeri nepotizma koje takođe moramo otkloniti – kaže dr Vukanić.
Važno je obezbediti redovno ispunjavanje obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje kako bi Republički fond za zdravstveno osiguranje mogao da funkcioniše, smatra državni sekretar za zdravstvo. SNS će se angažovati na i razvijanju transplantacije tkiva i organa koja tavori, kaže naš sagovornik.
– Obuka kadra, otvaranje i opremanje eksplantacionih regionalnih centara je neminovnost i onda nećemo imati 4.926 pacijenata na dijalizi koja godišnje košta oko 3,5 miliona dinara po pacijentu, što je duplo skuplje od jedne transplantacije, koja je šansa za nov život – objašnjava dr Vukanić.
Nešto drugačiji recept za ozdravljenje našeg zdravstva nudi Demokratska stranka Srbije. Miloš Aligrudić, iz DSS-a, smatra da u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja treba uključiti i privatna osiguravajuća društva. Najjednostavnija formulacija plana DSS-a za reformu našeg zdravstvenog sistema jeste da bi on ličio na situaciji u kojoj neko osigurava vozilo – osiguranje je obavezno, ali vlasnik vozila bira gde će ga osigurati.
Suština je, smatra on, da fond zadrži prerogative kada je reč o penzionerima, nezaposlenima i drugim ugroženim kategorijama stanovništva, dok bi zaposleni sarađivali sa privatnim osiguravajućim kućama. Na naše pitanje da li su osiguravači spremni da uđu u ovaj posao, on odgovara da su oni zainteresovani za to. Jer, taj posao bi donosio malu, ali stalnu zaradu.
– Dobili bi licence i obavezali bi se da ne traže dodatne preglede kako bi nekog osigurali osnovnim paketom zdravstvenog osiguranja – objašnjava Aligrudić.
Posledica toga bi, kaže on, bila da pacijent može da bira između privatnog i državnog lekara, ali i da privatnik potom ne čeka svoj novac po šest meseci.
– Drugi problem je slaba kontrola priliva sredstava u Republički fond za zdravstveno osiguranje. Te kontrole moraju biti oštrije kako bi se izbegao dugogodišnji javašluk kojem prisustvujemo – navodi Aligrudić.
Stefan Despotović, Dejana Ivanović
objavljeno: 09/03/2014
.jpg)
