Izvor: Nezavisne Novine, 31.Mar.2018, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Isidora Bjelica: Gladni ljubavi

Mnogi će reći da je problem ljudske egzistencije u ekonomiji, drugi u prolaznosti, ali zapravo što duže boravite na ovom svetu spoznajete da je svaka druga glad ili deficit smešan u odnosu prema činjenici da tako ogroman broj ljudi na ovaj ili onaj način oseća deficit ljubavi.

I gde god pogledaš stalno se neko žali da mu je malo ljubavi, pa se ljudi od devedeset godina u staračkom domu svađaju koga je mama više volela.

Ljubomora, mržnja, zavist sve su one >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << posledice osećaja manjka ljubavi koju ne uspevamo da kompenzujemo na bilo koji drugi način. Neretko i bes i ljutnja jesu reakcije očajnog čoveka koji se pored drugih uskraćenosti pre svega oseća uskraćen za ljubav...

I tako iako je svuda oko nas baš kao Sunčevi zraci u ekvatorskoj zoni, najveći deo civilizacije grca u tom osećaju napuštenosti i usamljenosti, ne nalazeći načina da to reši...

Zašto?

Pa zato što su se stara znanja o konekciji sa izvorom i na izvor ljubavi izgubila, a savremena se civilizacija gubi u mešanju egoističnih poriva i zahteva sa istinskom potrebom za vezanošću za neprekidni izvor ljubavi. Tu u prividu permanentne prolaznosti između samog privida života i smrti, kao u pravilnosti iskušenja susrećemo se sa stalnim iskustvima gubljenja onoga za šta smo se duboko vezali, a neretko baš je to stalna potraga za ljubavlju. Sva ljubav je iz božanskog izvora, a sva patnja i osećaj izolacije dolaze upravo zbog diskonekcije od tog istog izvora

odakle potiče i onaj osećaj ljudskog egzistencijalističkog tragizma i zarobljenosti u večni osećaj gladi za ljubavlju.

Nikad sitni, nikad srećni, nikad potpuni...

Kada su jednog gurua pitali kakav je osećaj satorija ili prosvetljenja, on je odgovorio da je sve isto osim što više nisi nikad gladan ljubavi i što ti ljudske patnje ne izgledaju kao egzistencijalistička tuga, već kao nusposledica nižih obrazaca svesti...

Probuditi se znači razumeti da je glad za ljubavlju samo posledica činjenice da ne znamo kako imati pristup ka nečemu što je svuda oko nas, ali nam naši problemi s egom daju privid večne patnje i odvojenosti u našoj emotivnoj anoreksiji...

Probuđenost je onaj tren kada ti i sopstveni problemi izgledaju smešno i preuveličano kao i tuđi. Probuđenost je osećanje ljubavne sitosti, a ne gladi iz koje proizlaze i sve druge harmonizovanosti. Jer glad za ljubavlju je prvi simptom duše koja kopa na pogrešnom mestu. Koja traži vodu u pustinji ne vidi da sedi pored izvora...

Nastavak na Nezavisne Novine...