Izvor: B92, 11.Okt.2018, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ishrana i klimatske promene: Fleksibilna dijeta može da pomogne svetu
Ako jedemo više voća, smanjimo ono što bacamo i poboljšamo poljoprivredne tehnike uzgoja i obrade - mnogo ćemo pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Ako svet želi da ograniči klimatske promene, oskudicu vode i zagađenje, onda svi treba da prihvatimo "fleksibilnu" ishranu, kažu naučnici.
To znači da jedete uglavnom voće i povrće, a to je jedan od tri ključna koraka ka održivoj budućnosti za sve 2050. godine, kažu oni.
Takođe, ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bacamo treba da se prepolovi, kao i da se poboljšaju poljoprivredne prakse, navodi se u studiji.
Ova nova studija o tome kako proizvodnja hrane i potrošnja utiču na glavne pretnje planeti dolazi ubrzo po izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama.
Dakle, kada su u pitanju klimatske promene, autori predlažu nešto što nazivaju - fleksibilna ishrana.
"Možemo da primenimo niz zdravih dijeta, ali ono što sve imaju zajedničko, prema najnovijim naučnim dokazima, jeste da su sve relativno zasnovane na biljkama", rekao je glavni autor studije doktor Marko Springmen sa Univerziteta Oksford.
"Neki je zovu mediteranskom dijetom, mi to zovemo fleksibilnom ishranom. Pokušali smo da ostanemo najkonzervativniji, jer dozvoljavamo da se crveno meso ipak jede jednom nedeljno."
"Rešavanje problema bacanja hrane i otpada zahtevaće mere u celom lancu ishrane, od skladištenja i transporta, preko pakovanja hrane i označavanja, do promena u zakonodavstvu i poslovnom ponašanju koje promovišu lance snabdevanja sa nultim otpadom", rekla je Fabris de Klark, naučna direktorka na EAT-u, instituciji koja je i finansirala studiju.
Ključni element je da ova tri rešenja moraju da budu sprovedena zajedno.
"Hranjenje svetske populacije od 10 milijardi ljudi je moguće - samo ako promenimo način na koji jedemo i način na koji proizvodimo hranu", rekao je Johan Rokstrom, direktor Potstdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu, koji je jedan od autora studije.
"Sve ove mere zajedno mogu da omoguće da i planeta i ljudi budu zdraviji."
Studija je objavljena u časopisu Nature.
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
