Izvor: Politika, 18.Feb.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iščezlo carstvo Atlantide
Gavin Menziz je čak i u „maglama” Stounhendža, najvoljenijem britanskom spomeniku, video uticaje Minojaca
Misteriozna Atlantida postojala je na grčkim ostrvima Kritu i Santoriniju (Teri), pre oko četiri hiljade godina, njenim carstvom upravljali su Minojci, uzvišeni umetnici, brodograditelji i pomorci, koji su mnogo pre nego što im je to priznala istoriografija doplovili do severozapada Francuske, jugozapada Španije, obišli Sredozemlje, Ameriku, sever Afrike, sve do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Indije. Ovu tezu dokazuje britanski pomorski oficir i istoričar pomorstva Gavin Menziz u svom novom delu „Iščezlo carstvo Atlantide”, koje je kod nas objavila „Laguna”, u prevodu Dubravke Srećković-Divković. Autorovo stanovište je da je Platon zaista opisivao minojsku civilizaciju pišući o Atlantidi.
U razgovoru sa Menzizom saznajemo za ogroman uspeh njegove prethodne dve knjige „1421. godina kada je Kina otkrila svet” i „1434. godina kada je veličanstvena kineska flota doplovila do Italije i podstakla Renesansu”, koje takođe predstavljaju izazov istoriografiji. Saznajemo, i za njegovo iznenadno interesovanje i za Atlantidu.
– U pomenute dve knjige zastupam stav da su Kinezi otkrili svet i Ameriku pre Kolumba, a da je Kolumbo koristio kineske mape na svojim putovanjima. Mnogo sam putovao i predstavljao ove knjige, i tokom jednog božićnjeg predaha, otišao sam sa suprugom na Krit. Tokom šetnje naišli smo na palatu Fest, a vodič nam je objasnio da je bila izgrađena pre četiri hiljade godina. Ljudi minojske civilizacije putovali su do Egipta, Amerike, Indije, a neki od dokaza nalaze se na vazama koje datiraju iz perioda od tri hiljade godina pre Hrista, sa slikama impresivne pomorske flote – kaže Gavin Menziz.
Naš sagovornik objašnjava da je minojska civilizacija doslovno zbrisana strašnim vulkanom, koji je preplavio Santorini i Krit, oko 1500. godine stare ere. Međutim, mnogi tragovi pokazuju trgovačku i pomorsku moć Minojaca.
– Pronađene su olupine tri velika broda, na obalama Turske, oko Bodruma, na kojima je prevožen bakar, dok su u olupinama sačuvana dobra koja potiču iz čak šest različitih civilizacija. Komad kljove indijskog slona, zubi afričkog nilskog konja, školjke iz Indijskog okeana, ćilibar iz Baltičkog mora, zlato iz Izraela i plavo staklo iz Egipta, sve je sačuvano. Niko ne može da porekne da je ćilibar pronađen u tim brodovima potekao upravo sa Baltika. Takođe, u tamošnjim muzejima videli smo vaze koje datiraju iz istog perioda 1500. godina pre nove ere. Knjiga zapravo opisuje naša putovanja i sve dokaze koje smo pronašli – dodaje Menziz, uz objašnjenje da je za bakar, čistoće od najmanje 99 odsto, koji je na turskim obalama pod vodom očuvan i posle 3 500 godina, Amerika jedino izvorište.
– To je bakar sa Gornjeg jezera na kanadsko-američkoj granici. Ispostavilo se da su milioni kilograma bakra iz Severne Amerike iskopani u drugom milenijumu stare ere, i ne zna se kuda su izvezeni, ali se pretpostavlja da su izvezeni u Evropu.
Menziz je čak i u „maglama” Stounhendža, najvoljenijem britanskom spomeniku, video uticaje Minojaca, za koje tvrdi da su u Britaniju stigli najkasnije 2300. godine stare ere.
Gavin Menziz ističe da je Platon bio neverovatno tačan u opisu minojskih kuća, koje su bile od crvene, bele i crne cigle, sa tekućom vodom. Nestale su u kosmičkoj nesreći, kojoj je prethodila pojava dva sunca na nebu.
– Na moje oduševljenje, sada mi je rečeno da su ljudi Pančeva u lokalnom listu „Pančevac” opisali do detalja, 1804. godine, dva sunca na nebu, i u ovom slučaju to može da bude Bitlđus zvezda. U budućnosti više ću se zanimati za taj događaj u Pančevu, tako da bih mogao češće da budem pančevački gost – primetio je Menziz, koji je u više navrata boravio u Beogradu, čak i nemirne 1968. godine.
On kaže da na akademska osporavanja ne odgovara, da ima trinaest hiljada prijatelja na veb sajtovima, i da ništa nije bolje od loše kritike za prodaju knjiga. Njegova prethodna dva bestselera objavljena su u sto osam država, u sedamdeset dva izdanja i na trideset jezika.
Marina Vulićević
objavljeno: 19.02.2013.
