Izvor: Southeast European Times, 27.Maj.2011, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iranske firme idu u Tursku

Poslovni odnosi između Turske i Iraka su u porastu, u trenutku međunarodnog pritiska na Iran.

26/05/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times – 26.5.2011.

Ukupan broj iranskih kompanija u Turskoj dostigao je 1.400 do kraja prošle godine, navodi Statistički institut Turske. Dve zemlje, obe članice Organizacije ekonomske saradnje, imaju ambiciozne planove da povećaju bilateralnu trgovinu na 30 milijardi dolara do 2015, sa 10,6 milijardi dolara >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << prošle godine.

„Izbegavajući embargo UN i unilateralne sankcije koje su uvele SAD i EU, više desetina iranskih firmi prešlo je u Tursku sa evropskih i arapskih tržišta tokom poslednjih meseci“, kaže Riza Amuzgar Eser, predsednik Iranskog komercijalnog i poslovnog udruženja, sa sedištem u Istanbulu.

„Turska zamenjuje [kompanije iz] zemalja kao što su Francuska, Nemačka i Ujedinjeni Arapski Emirati“, rekao je on, dodajući da i Ankara i Teheran mogu da imaju koristi od te saradnje međusobnim otvaranjem svojih istočnih i zapadnih tržišta.

Poslovanje je takođe olakšano azerskim, jezikom koji se dosta govori u Iranu, a ima sličnosti sa turskim.

Po dolasku u razne turske gradove, iranske firme ili prebace svoje investicije ili „počnu od nule“. „One nemaju nikakav problem sa poslovanjem ovde, osim nekih bankovnih transfera“, navodi Amuzgar.

Ignorišući kritike sa Zapada, turska vlada je istakla da je posvećena razvoju odnosa sa Iranom. Ankara je glasala protiv sankcija UN Iranu prošle godine. Ovog proleća su dve zemlje najavile dovršavanje „mape puta“ u kojoj će biti precizirani njihovi investicioni projekti na polju energetike.

Muhsin Kar, analitičar Instituta za strateško razmišljanje, tink-tenka sa sedištem u Ankari, kaže da međunarodne ekonomske sankcije nisu „jedini razlog za iranske firme da posluju u Turskoj“.

„One takođe žele da koriste mogućnosti u Turskoj“, tvrdi Kar.

„Socijalni i politički nemiri u Zalivu i drugim arapskim zemljama i umešanost Irana u te događaje mogli bi da povećaju svest o iranskom kapitalu u tom regionu i konfrontaciju sa njim, i, kao rezultat toga, moglo bi se očekivati u bliskoj budućnosti da još iranskih firmi odluči da posluje u stabilnoj, novoj ekonomiji kao što je Turska“, rekao je on.

U međuvremenu, kaže Kar, iranski kapital „nije veoma rizičan za Ankaru“, jer dolazi u vidu DSI. „To nije vruć novac. Za Tursku je privlačenje DSI jedan od glavnih programa i dobrodošao je odakle god dolazio.“

Profesor Omer Faruk Čolak, istaknuti turski ekonomista i predavač, kaže da se Ankara, s obzirom da se deo turskog izvoza za EU smanjio na 45 odsto poslednjih godina, okrenula novim, neiskorišćenim tržištima kao što je Iran.

„Očigledno je da vladajuća Partija pravde i razvoja vidi Iran kao ideološki blizak sebi“, rekao je on, dodajući da je turskoj vladi trenutno važniji novac.

U međuvremenu, Eser kaže da je, pre nego politika, saradnja sa Iranom važna za razvoj nekih siromašnijih regiona u Turskoj.

„Naše zemlje planiraju da uspostave zajednički industrijski grad na granici da bi dodatno unapredile ekonomske odnose“, dodao je on.

Prema zvaničnicima, grad bi mogao da bude uspostavljen do kraja godine. „Već smo prešli najveći deo tog puta“, ističe on. „Nudimo da uspostavimo taj grad u Vanu, Igdiru ili drugim pograničnim mestima.“

Međutim, predsedavajući poslovne organizacije MUSIAD-Trabzon tvrdi da „lokalne kompanije više ne postavljaju saradnju sa Iranom kao prioritet“, jer nisu videle koristi.

„Trenutno ne postoje znakovi stvaranja stabilne, prosperitetne i međunarodne trgovine sa sa Iranom“, rekao je on za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...