Izvor: B92, 25.Avg.2014, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak na putu ka novoj Vladi
Irački mandatar Hajder al-Abadi rekao je da su razgovori o formiranju Vlade konstruktivni, te da će se u naredna dva dana pojaviti vizija ujedinjene vlade.
Abadi ima zadatak da formira vladu nacionalnog jedistva koja može smiriti tenzije među verskim zajednicama i voditi uspešnu borbu protiv džihadističke organizacije Islamska država koja predstavljaju najveću pretnju po bezbednost Iraka od invazije na tu zemlju, predvođenu SAD, u kojoj je 2003. svrgnut Sadam Husein, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rojters.
Premijer Nuri al-Maliki je sredinom avgusta podneo ostavku zbog optužbi da je politikom favorizovanja šiita podstakao neke pripadnike sunitske manjine da se uključe u pobunu džihadističke organizacije Islamska država.
Za mandatara je, potom, izabran Hajder al-Abadi, šiit koji nije sklon sukobima, sa zadatkom da pokuša da formira vladu u koju će ući i lideri glavnih manjina u Iraku.
Cilj je da se formira ujedinjeni front koji će se suprotstaviti Islamskoj državi koju optužuju za brutalnost i ekstremno nasilje. Ipak, sukobi u Iraku se nastavljaju, a u ponedeljak je poginulo 11 ljudi.
Mandatar za sastav nove iračke vlade Hajder al-Abadi pozvao je danas brojne šiitske milicije i plemena u Iraku da se okupe pod kontrolu Bagdada i da prestanu da deluju nezavisno.
Al-Abadijev komentar na njegovoj prvoj konferenciji za novinare otkad je prihvatio imenovanje za premijera, pokazuje, kako navodi Asošiejtid pres, njegovu želju da otkloni zabrinutost manjinskih sunita, koji tvrde da su meta napada šiitske većine.
"Nikada nećemo dozvoliti nijednoj oružanoj grupi da deluje van okvira države", rekao je Al-Abadi novinarima u Bagdadu. "Svi oni treba da budu u državnim okvirima i pod kontrolom snaga bezbednosti."
Više šiitskih milicija odazvalo se pozivu uticajnog ajatolaha Alija al-Sistanija i odlazećeg premijera Nurija al-Malikija da pruže podršku iračkoj vojsci.
Početkom godine, u Iraku se rasplamsala sunitska pobuna protiv vlade u Bagdadu, a sunitske grupe, zajedno sa ekstremistima Islamske države, zauzele su više područja na severu i zapadu zemlje.
Kriza se pogoršala kada je Islamska država proglasila kalifat na teritoriji koju drži pod kontrolom.
U medjuvremenu, mnoga sunitska plemena okrenula su se protiv Islamske države.
Šiiti u Iraku čine 60 odsto stanovništva, suniti 20 odsto, a Kurdi 17 odsto.
Suniti su u vreme Sadama Huseina bili privilegovana grupa, a sada tvrde da su gradjani drugog reda, dok šiiti kontrolišu poluge centralne vlasti, finansijske tokove i druge resurse ove naftom bogate arapske zemlje.
