Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak i porcelan
PRAVILO BROJ JEDAN ZA POSETU RADNJI S PORCELANOM: ukoliko nešto razbiješ moraš da platiš. Početkom 2003. godine tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel iskoristio je upravo ovu analogiju upozoravajući predsednika SAD Džordža Buša na brojne opasnosti koje sa sobom nosi najavljena vojna intervencija u Iraku.
Danas, tri i po godine kasnije, pokazuje se da Pauelovo poređenje nije bilo sasvim tačno. Cena porcelana precizno je utvrđena dok ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Amerikanci plaćaju u Iraku poskupljuje iz dana u dan.
Više od 2.700 američkih vojnika poginulo je od trenutka kada je zvanično proglašena pobeda nad Sadamom Huseinom a samo u oktobru zabeležen je crni rekord s više od 100 mrtvih. Slično važi i za iračke civile: svakodnevno stižu vesti o više desetina poginulih.
Pored ljudskih žrtava vrtoglavo raste i "cena" rata u Iraku. Pre početka vojne intervencije računalo se sa sumom između 100 i 200 milijardi dolara. Pol Volfovic, tadašnji zamenik ministra odbrane – danas šef Svetske banke – uveravao je da taj novac zapravo i neće biti potrošen jer će rat sam sebe finansirati.
Realnost je sasvim drugačija. Ameriku rat u Iraku košta mnogo, mnogo više. Dosad je već potrošeno gotovo 340 milijardi dolara (oko 270 milijardi evra) a o konačnoj sumi može samo da se nagađa. Stručne procene govore da svaka nedelja vojnog prisustva u Iraku košta SAD dve milijarde dolara a porast nasilja ovu brojku stalno uvećava. Američko ratno vazduhoplovstvo je, na primer, upravo zatražilo dodatnih 50 milijardi dolara za operacije u Iraku. Zvuči morbidno ali bečki list "Di prese" piše da je jedan od razloga za ovaj zahtev drastično povećanje troškova transporta tela poginulih američkih vojnika iz Iraka u domovinu.
Ovo nije, međutim, jedini američki ratni trošak. Misija u Avganistanu košta oko 90 milijardi dolara godišnje.
Astronomski troškovi američkog ratovanja po svetu nametnuli su se i kao tema predizborne kampanje u SAD. Sve su glasnije primedbe da je bilo mnogo pametnije da je ovaj novac potrošen na rešavanje američkih domaćih problema.
Kraj priče o ceni ulaska u iračku radnju s porcelanom nije na vidiku jer "razbijanje" još traje. Iračka vlada upravo je saopštila da će zemlji biti potrebno oko 100 milijardi dolara za obnovu teško oštećene infrastrukture.
Najsumornije prognoze, utemeljene na poverljivim informacijama američkih obaveštajnih i vojnih službi, upozoravaju da se situacija u Iraku sve opasnije približava haosu. Američki predsednik, međutim, ne obazire se preterano na ova upozorenja i uporno govori o pobedi. A cena? Cena je "sitnica" – u najgorem slučaju iračka "radnja" više neće postojati.
KLIMATSKE PROMENE U SVETU, upozoravaju stručnjaci, mogu izazvati fatalne posledice poput onih koje je iza sebe ostavio Drugi svetski rat. Ukoliko svet ne želi da izgubi petinu sadašnjeg bruto nacionalnog proizvoda, neophodno je da odmah krene u sveobuhvatnu i doslednu akciju zaštite klime na planeti.
Prognoze stručnjaka polaze od pretpostavke da bi prosečna temperatura, u narednih sto godina, mogla biti povećana i za šest stepeni što bi izazvalo dramatične promene. Suše, poplave, siromaštvo, glad, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta, pad industrijske proizvodnje samo su neke od posledica sadašnje nebrige o svetskoj klimi.
Takva prognoza uopšte nije bez osnova. U prošlom veku na zemlji je zabeležen porast temperature od 0,8 stepeni Celzijusa. Poražavajuće je, međutim, što globalni termostat nije pomerila priroda već čovek. I što je još gore već doživljeno otopljavanje tek je početak pretećeg zagrevanja planete.
Jedina odbrana od takvog mračnog scenarija je ozbiljnije ulaganje novca u zaštitu životne sredine. Računica pokazuje da bi, za stabilizaciju emitovanja štetnih gasova do 2050. godine bila neophodna svetska investicija od 274 milijarde evra. To bi otprilike i bila cena koju čovečanstvo treba da plati za sigurniju i bolju budućnost.
Samo na prvi pogled može se učiniti da je reč o ogromnoj sumi. U poređenju sa američkim razbacivanjem novca na ratovanje u Iraku, takav utisak odmah pada u vodu. Jer, SAD su dosad upravo toliko novca potrošile za rat na Bliskom istoku.
Žarko Rakić
[objavljeno: 05/11/2006]
