Izvor: B92, 14.Jan.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak: Ubijeno 50 hodočasnika
Bagdad -- U samoubilačkom bombaškom napadu na šiitske hodočasnike na kontrolnom punktu u iračkom gradu Basri danas je poginulo 50 ljudi, a povređeno više od stotinu.
Šef zdravstvene službe Basre Rijad Abdulamir rekao je da je napad izvršen u zapadnom predgrađu i da među žrtvama ima žena i dece.
"Terorista koji je nosio policijsku uniformu i imao falsifikovanu policijsku značku, uspeo je da dođe do policijskog punkta i digne sebe u vazduh zajedno s policajcima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i hodočasnicima", kaže policajac na mestu eksplozije, prenosi Rojters.
Napadnuti su hodočasnici koji su proslavljali Arbain, završetak četrdesetodnevne žalosti u spomen na mučeništvo koje je 680. godine podneo Husein, unuk poslanika Muhameda i sin imama Alije, središnjih figura šiitskog islama.
Napad je počinjen na kraju Arbaina, jednog od mnogih verskih šiitskih praznika, u trenutku kada je politička kriza iračke vlade koju predvode šiiti, obnovila strahovanja od povratka sektaškog nasilja u zemlji, navela je agencija Rojters.
Irak pred građanskim ratom Irak se suočio s dubokim sektaškim podelama i novim krvoprolićem, što potvrđuje današnje ubistvo više od 50 šiitskih hodočasnika u Basri, na jugu zemlje.
Gotovo svakodnevno podmetanje bombi i rivalstvo između dve verske frakcije - većinskih šiita i manjinskih sunita - počelo je čim su se povukli Amerikanci, što bi moglo da dovede do još dubljih podela i građanskog rata. Od 22. decembra u nekoliko napada širom zemlje poginulo je više od 280 ljudi, što se, u tako kratkom roku, ne pamti godinama.
U osnovi sadašnjih obračuna su duboke podele između verskih frakcija, pre svega, većinskih šiita i manjinskih sunita. Premijer Nuri al Maliki optužio je potpredsednika Tareka al Hašemija, sunitu, da stoji iza "ubistava nekoliko visokih vladinih i bezbedonosnih zvaničnika". On je zbog toga izdao potrenicu za njegovo hapšenje.
Potpredsednik države Hašemi je to demantovao i izbegao je hapšenje tako što je pobegao na sever zemlje, gde je zasad našao utočište među tamošnjim Kurdima. To je zaoštrilo odnose između dve glavne verske frakcije, čiji nesporozumi vuku korene još od vremena vladavine Sadama Husena. Manjinski suniti optužuju premijera Al Malikija da se već ponaša kao diktator.
Lider četiri miliona iračkih Kurda Masud Barzani, koji su se na severu zemlje izborili za autonomiju, inicirao je održavanje nacionalne konferencije na kojoj bi se rešili otvoreni problemi u zemlji. Barzani se zalaže za "dobrovoljnu uniju Arapa i Kurda i za federalni sistem u Iraku", prenose agencije njegovu izjavu.
"Sektaške regionalne tenzije bile bi samoubistvo za ceo region", upozoravaju u Ankari, koja s velikom zabrinutošću prati i najnoviji razvoj koji bi mogao da dovede do novih potresa na Bliskom istoku. U nemirnom regionu ukrštaju se mnogi spoljni interesi. Teheran u Iraku podržava većinske šiite, dok suniti imaju bliske odnose sa Saudijskom Arabijom.
U Ankari se strahuje za sudbinu Turkmena, naroda bliskog Turcima, koji bi mogli da budu žrtve sektaških obračuna. Bela kuća je u stalnim kontaktima sa vladom u Iraku, kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje.
