Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irački ćorsokak
AMERIČKA AVANTURA U IRAKU sve više liči na narodnu priču sa porukom "pustio bih ja njega, ali neće on mene". Od maja 2003. godine kada je predsednik Buš proglasio pobedu nad Sadamom Huseinom nije proteklo mnogo vode Tigrom i Eufratom a već gotovo da niko ne spominje taj vojni "trijumf". Najmoćnija država na svetu i njen lider sada "razbijaju" glavu kako da se iščupaju iz iračkog ćorsokaka prepunog nasilja i ljudske patnje.
Izaći iz Iraka, ali kako? Podvijena repa kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojevremeno iz Vijetnama? Takvo poniženje jedina supersila na planeti nikako ne želi da ponovo doživi zbog čega SAD grozničavo traže izlaz koji bi, koliko-toliko, sačuvao američki obraz.
Neki najnoviji potezi predsednika Džordža Buša potvrđuju procene da je Bela kuća definitivno prinuđena na promenu politike prema Iraku. Buš je već obavio razgovor s iračkim premijerom Nurijem al Malikijem a najavljeni su i njegovi susreti s uticajnim šiitskim vođom Abdelom Hakimom al Hakimom i sunitskim vicepremijerom Tarekom al Hašemijem. Sve to govori da je Vašington spreman da u direktnim kontaktima s predstavnicima iračkih šiita i sunita potraži rešenje za okončanje krvavih sukoba u Iraku koje već mnogi definišu kao građanski rat.
Paralelno s naporima da se nešto pametno uradi na iračkom terenu beleže se i neki drugi pokušaji da se razreši irački "čvor". Jedan takav učinila je ekspertska komisija američkog Kongresa s bivšim državnim sekretarom Džejmsom Bejkerom na čelu.
Pomenuta, desetočlana komisija Kongresa – po pet demokrata i republikanaca –sačinila je izveštaj o iračkom problemu koji će biti obelodanjen sredinom naredne nedelje, ali su neki detalji već "procureli" u javnost. Bejker i njegovi stručnjaci predlažu Bušu povlačenje američkih trupa iz Iraka koje bi počelo, nepreciziranog datuma, naredne godine. Konkretno SAD bi povukle 15 brigada – 45 do 75 hiljada vojnika. Predviđena je, istovremeno, i promena mandata američkih trupa koje bi ubuduće pružale samo "podršku" iračkim vlastima i njihovoj armiji.
Zanimljivo je da komisija predlaže da SAD pokrenu novu bliskoistočnu mirovnu inicijativu koja bi obuhvatala i direktne pregovore sa Sirijom i Iranom.
Komisija Kongresa formirana je u martu ove godine s ciljem da pomogne predsedniku i njegovoj administraciji u rešavanju iračkog problema. Njene preporuke nisu za predsednika Buša obavezujuće, ali analitičari ističu da one imaju veliku težinu posebno zbog činjenice da su usvojene jednoglasno.
Bez obzira na sve neprijatniji, narastajući unutrašnji pritisak u SAD da američki vojnici što pre napuste Irak, Džordž Buš neće odmah preseći dileme oko nove iračke politike. Sačekaće još dva plana – Saveta za nacionalnu bezbednost i Pentagona – koji će takođe ponuditi neku izlaznu strategiju.
U međuvremenu američki generali prave planove za slanje dodatnih trupa u Irak gde već ratuje oko 150 hiljada njihovih vojnika a na istu temu oglasio se i iranski predsednik Ahmadinežad.
"Ne mogu da zamislim da američki narod odobrava trošenje milijardi dolara iz državnog budžeta na vojnu avanturu u Iraku", poručio je Amerikancima, u otvorenom pismu, šef iranske države pozivajući ih na ustanak protiv Bušove "politike prinude, nasilja i nepravde".
POSLE VIŠEMESEČNOG ZATIŠJA ponovo je oživljen "atomski" nesporazum Irana i Zapada. Zvanično je potvrđeno da će se naredne nedelje ponovo razgovarati o nametanju izvesnih međunarodnih sankcija Teheranu zbog njegovog odbijanja da odustane od razvoja sopstvenog nuklearnog programa.
Evropska trojka: Francuska, Velika Britanija i Nemačka, sročila je odgovarajući predlog rezolucije koji je prosleđen stalnim članicama Saveta bezbednosti. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je, tim povodom, da je zakazan sastanak političkih direktora ministarstava inostranih poslova šest država, pet zemalja s pravom veta u Savetu bezbednosti i Nemačke. Njihov zadatak je da približe stavove zagovornika čvrste ruke o odnosima s Iranom (SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačke) i Rusije i Kine koje se protive oštrom kažnjavanju Teherana.
Nekoliko sličnih ranijih pokušaja okončano je neuspehom.
Žarko Rakić
[objavljeno: 03/12/2006]
