Izvor: BKTV News, 27.Okt.2012, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak podela plena!
Kao i obično, iz vladinog okruženja je procurelo šta će pisati u novom zakonu o konkursima za direktore javnih preduzeća. Ma koliko se trudili, izgleda da ipak neće biti ničeg neobičnog. I već vidjenog.
Dakle, da bi neko sutra bio direktor javnog preduzeća, morao bi da ispunjava bar sledeće uslove – da je :
* Kandidat punoletan i poslovno sposoban
* Stručnjak iz oblasti kojom se bavi preduzeće
* Visoko obrazovan
* Nije osuđivan za krivično delo u privredi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u poslednjih pet godina
* Nema zabranu obavljanja delatnosti kojom se bavi preduzeće.
I dotle, nijedna stranka nije u prilici da crveni pred svojim biračima Obećali su “departizaciju” u javnim preuzećima i javnim konkursima formalno ispunjavaju to obećanje.
Medjutim, u nagadjaima kako će izgledati budući predlog zakona, pažnju, ali i sumnju, izaziva sledeći stav:
“Prema novom rešenju, svi direktori biće birani na javnim konkursima, koje će da sprovode posebne komisije Vlade i lokalnih samouprava, ali se, praktično, strankama ostavlja na savest da li će u fotelje javnih preduzeća da pošalju svoje verne kadrove s partijskim knjižicama”.
U objašnjenju zašto je baš takva formulacija, stoji sledeće:
“Za strogu departizaciju zalagali su se URS i SNS, ali je koalicija SPS-PUPS-JS smatrala da bi se tim rešenjem diskriminisali stručnjaci koji su istovremeno i stranački funkcioneri. I navode da je u demokratskom višepartizmu to besmisleno”.
Tajna je upravo u ovom poslednjem. Stvarno je besmisleno nekom stručnjaku, poput direktoru Bora, recimo, koji ga je preporodio, zabraniti da se bavi tim poslom. Tragedija Srbije je što bez malo svaki uspešan direktor mora da menja i po nekoliko partiisjkih knjižica da bi opstao na tom mestu. Toga nije bilo ni u socijalizmu. Mnogi je dokazanih uspešnih direktora iz tog vreman koji čak nisu bili ni članovi SSSN!
U tom grmu leži zec. I dalje ostaje suštinski problem “podela plena” izmedju stranaka kada je reč o javnim preduzećima, pogotovo kada je reč o onima u kojima su direktorske plate astronomske. I time se u dobrom delu obesmišljava I sam institut konkursa.
Ako postoji konkurs, nije logično i da se nekom zabranjuje da se bavi i politikom, ali ni na koji način ne bi smelo da u zakonu ne stoji da je strogo zabranjane unapred podela javnih preduzeća. Jer, tada su to konkursi unutar stranaka a ne javno, zar ne?!
I reč je o potrebi da niko ne upropašćuje ono što već imamo, ali ni da stranke u javnim preduzećima, ili bilo gde gde šalju svoje kadrove, shvate da je interes Srbije ne da time upravlja bilo koja stranka, već najmudriji ili najsposobniji ljudi u toj oblasti. A stranke će i inače, preko parlamenta, imati punu mogućnsot da svoje programske ciljeve ostvaruju kroz zakone i stvaranjem ambijenta da Srbija ide napred, a ne nazard.
Mirko Stamenković
Tweet
