Izvor: Blic, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak hepiend - Vlada DS, DSS, NS, G17 plus
Protekla nedelja ostaće zabeležena u parlamentarnoj istoriji Srbije kao hičkokovski triler na političke teme sa hepiendom. A hepiend je izbor, i to na samo 15 minuta pre isteka ustavnog roka, nove Vlade Srbije koju čine DS, DSS-NS i G17 plus, koji je samo nedelju dana pre toga izgledao skoro neostvariv. Naime, posle puna tri meseca mučnih pregovaranja, cenkanja i ucenjivanja oko sastava nove vlade, pre svega između vrhova DSS i DS, u trenutku kada je njihov dogovor bio skoro priveden kraju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Demokratska stranka Srbije je na svega nedelju dana pre isteka ustavnog roka za izbor vlade, obznanila i realizovala svoj iznenadni politički dogovor sa radikalima da podrži njihovog kandidata za predsednika Narodne skupštine. To je bio najveći politički šok koji je u tom času mogao biti priređen demokratski i evropski orijentisanim građanima Srbije. U tom trenutku postala je realna koalicija DSS-NS sa radikalima o formiranju nove vlade. Doduše, i tada je tinjala nada da je taj gest DSS-a, kolikogod nekorektan i antidemokratski po svojoj suštini, pre svega taktičke prirode. Tačnije, da je to bilo poslednje sredstvo pritiska, čak pretnje DS-u da prihvati uslove DSS-a u pogledu sastava zajedničke vlade. Danas je jasno da je to, nažalost, bilo tačno. U tom taktičkom manevru DSS-a postojali su i drugi ciljevi. Na primer, da je DSS time želela da, radi jačanja sopstvene političke pozicije, istovremeno ostvari i održi dve protivrečne koalicije - vladinu sa DS-om i parlamentarnu sa radikalima, što bi bio jedinstven slučaj, suprotan suštini parlamentarizma. Nažalost, obistinila se, na veoma loš način, teza o velikom koalicionom potencijalu DSS-a, to jest da ta partija može, bez imalo moralnog zazora, stupiti u politički savez i sa onima protiv čije antidemokratske politike se borila tokom protekle decenije i u čijem rušenju je učestvovala 5. oktobra 2000.
A kada je, u totalnom cajtnotu, sklapan koalicioni sporazum DS sa DSS-NS i G17 plus o formiranju vlade, ultimativni zahtev G17 plus bio je prethodno smenjivanje Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Skupštine. Zatim je usledila mučna dvodnevna rasprava o njegovom smenjivanju, u kojoj su zamenjene uloge u odnosu na sednicu Skupštine na kojoj je izabran za predsednika. Sada su radikali iz svih, naravno najprljavijih, oruđa osuli paljbu na DSS i njenog lidera, što je na sličan način činila i DS na račun DSS-a zbog njihovog političkog saveza sa radikalima, samo tri dana ranije.
S obzirom na to da je na predlog zakona o ministarstvima bilo podneto blizu 100 amandmana, a da je tek iza toga sledio izbor vlade, realno je zapretila opasnost od probijanja ustavnog roka za izbor vlade, koji je isticao 15. maja u ponoć. Ovo tim pre što je rasprava o amandmanima na zakon otpočela poslednjeg dana toga roka u 14 časova. Radikali, SPS i LDP su imali na raspolaganju oprobani i efikasan metod opstrukcije rada Skupštine putem duge rasprave o amandmanima i bezbrojnih intervencija s pozivom na povredu Poslovnika. U tom slučaju, do isteka 15. maja ne bi otpočela rasprava o izboru nove vlade, što bi dovelo do raspuštanja Skupštine i raspisivanja novih izbora. Radikali i SPS su, ipak, dan ranije najavili da neće opstruisati izmene zakona i izbor vlade u okviru ustavnog roka. Ali, na ciglo dva sata pre isteka toga roka, na zahtev radikala i SPS-a, došlo je do iznenadnog prekida sednice Skupštine, koji je realno zapretio izboru vlade. Razlog je bila informacija da je u toku velika akcija snaga vojne bezbednosti u Beogradu radi hapšenja generala Mladića. Verovatno je okolnost da nije došlo do njegovog hapšenja omogućila izbor Vlade Srbije, i to na 15 minuta pred ponoć, to jest pred sam istek ustavnog roka. Doduše, i da je taj rok probijen, izbor vlade bio bi legalan, jer je započet u okviru ustavnog roka.
Naizgled konstruktivno ponašanje radikala i SPS-a u dramatičnom cajtnotu, naravno, nije bio dokaz njihove visoke odgovornosti i dobre volje, već racionalne političke odluke. Naime, probijanjem ustavnog roka, raspuštanjem Skupštine i raspisivanjem novih izbora, radikali i SPS bi, pošto je već bila formirana nova parlamentarna većina, na sebe preuzeli odgovornost za blokadu konstituisanja ključnih institucija Srbije, i to u vreme kada treba da aktivno učestvuju u završnim pregovorima o statusu Kosova. Osim toga, izborom Vlade DS, DSS-NS i G17 plus, ona, a ne radikali i SPS, preuzima najveću odgovornost za dalje vođenje državne politike o Kosovu. U slučaju njenog nepovoljnog ishoda, što je sve izvesnije, radikali, SPS i LDP će učiniti sve da kompromituju i Vladu i stranke koje je čine i da posle toga izazovu vanredne izbore, ako sama vlada, tačnije njen predsednik, ne podnese ostavku. Vanredni izbori bi, nesumnjivo, išli naruku prvenstveno radikalima i LDP-u.
Ono što je sada izvesno jeste da su DSS i njen lider uspeli da ostvare svoje glavne ultimativne pregovaračke zahteve - mesto premijera i ministra policije, a da funkcija direktora BIA ne pripadne DS-u, već partijski neutralnoj ličnosti, dok će predsednik Republike predsedavati Savetu za nacionalnu bezbednost. Najveći politički gubitnik u krajnjem bilansu verovatno će biti DSS, zbog neprincipijelnog i verolomnog ponašanja u završnoj fazi dogovora oko nove vlade. Pri tome, DS je, nesumnjivo, pokazala znatno veći stepen odgovornosti i spremnosti na kompromis u ime opšteg društvenog i državnog interesa, po cenu razočaranja dela svojih članova i pristalica.
Ipak, veliki ustupci koje je učinila DS u punoj meri su u interesu Srbije. Naime, ova vlada je najbolja moguća reformsko-demokratska koalicija u ovom trenutku. Njena dodatna prednost, ako opstane, biće i zajednički nastup na predsedničkim izborima, ostvarivanje postizbornih koalicija na lokalnom i pokrajinskom nivou, što će znatno doprineti političkoj stabilnosti Srbije.
Na kraju, Vlada Srbije izabrana je usred noći, kao i trodnevni radikalski predsednik Skupštine. Kao što je i predlog Ustava usvojen noću. Ali, noću, i to upravo u vreme rasprave o smeni Nikolića, Marija Šerifović je pobedila na „Pesmi Evrovizije" i učinila da muzički glas ljubavi i umetnosti iz Srbije preplavi celu Evropu. To je, svakako, dobar znak za Srbiju.
.jpg)
