Izvor: Vesti-online.com, 12.Jul.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inženjeri svesti

Ko je u ovakvoj današnjoj Srbiji pomerio pameću? Da li je to narod koji sve siromašniji, poniženiji i nezadovoljniji ćuti? Ili su to njegovi politički prvaci koji su tvrdoglavo stupajući na kapitulantski put bez povratka ušli u rizik koji nas, ne daj bože, vodi u nove sukobe, međusobna trvenja i uništavanja, iako smo sve manji i nevažniji?

Radivoje Petrović

Ludilo danas u Srbiji ipak ima sistem, a skriven je u često pominjanoj tački 3 vaspitanog nemačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ultimatuma, koji nam je isporučen pre nekoliko nedelja i vrlo je jasan: promeniti svest Srba. Time se može objasniti kako je moguće da jedna država kakva je Srbija zvanično ne skida vapijući pogled za pomoć s onih koji su je pre toga milosrdno bombardovali, pa joj oteli teritoriju, pa je na kraju ucenjuju i govore da i ona i njeni podanici mora drugačije da misli i delaju nego do sada.

U takvim okolnostima srpski politički prvaci nam, kao saučesnici ovog svojevrsnog mentalnog inženjeringa, govore da je upravo u toku obračun s mitovima. Najveći deo duhovno i materijalno osiromašenih Srba, zatrovanih koktelom rajetinskog i neokolonijalnog mentaliteta, ne pruža ni elementarni otpor samoodržanja, prepuštajući se političkom tretmanu namenjenom profilu idiota koji odavno ne misle svojom glavom.

Sva ova pitanja i dijagnoze roje se posle još jednom ponovljenog saznanja da će Srbija, uprkos tome što je briselskim sporazumom dobrovoljno ukinula sopstvenu državnost na Kosmetu, ostati uskraćena za ulazak u EU najmanje još sedam-osam godina, budući da je najavljeno stopiranje prijema do 2020. godine. Umesto datuma, zelenog svetla ili nečeg trećeg manje-više opipljivog, Srbi su po ko zna koji put dobili šarenu lažu.

Pitanje: ko je u Srbiji lud? - postavlja se, jer uprkos ovakvom epilogu srpskog evropskog puta, u miloj nam otadžbini nastavljaju da bez stida objavljuju podatke o tobožnjoj istorijski neviđenoj podršci, najpre prvom potpredsedniku Vlade, a potom i stranki na čijem je čelu. Aca Nacionale stavlja se po popularnosti u isti rang sa Noletom, novine vrve od rezultata istraživanja agencija za javno mnjenje za koje su čuli samo u užoj familiji tamošnjih zaposlenih.

Naprednjački spin majstori prodaju nam zadovoljstvo naroda u ogromnim količinama. Sve manje je novca za život, država nam je sve kraća, sa perspektivom da se taj proces nastavi, oni kojima samopoštovanje još nije do kraja uništeno imaju osećaj gađenja pred poniženjima i samoporicanjima kojima nas iz dana u dan izlažu naše političke vedete, ali je zadovoljstvo naroda i podrška Tomi, Aci i neznatno Ivici - fantastična. Laž se u ovoj tehnologiji manipulacije odavno predstavlja kao istina, namazanost i lukavstvo kao odlika nekompetentnih i neukih prodaje se kao mudrost, a licemerje koje preovladava u odnosu sa sopstvenim biračima naziva poverenjem.

Ako je već toliko zadovoljstvo naroda i poverenje u vlast, otkuda priča o prodaji magle zvana - rekonstrukcija Vlade Srbije. Kada nam istraživanja govore da vladajućima raste rejting, a narod se svakodnevno ubija od sreće zbog života u Srbiji, aman ne treba ništa menjati, ni rekonstruisati. Osim ako nas politički prvaci ne tretiraju kao prilagodljivu glupu masu koja može da se oblikuje na način kako to traži nemačka tačka broj tri.

Prvi rezultati i uspesi već su zabeleženi. I to upravo na duhovnom planu, gde su zahvati najkomplikovaniji, ali daju najbolje rezultate. Otuda je za današnju Srbiju prirodno da RTS obeleži 120 godina Krleže, a zaboravi istu godišnjicu Crnjanskog, da se sramnom skromnošću oduži 200. godišnjici velikog Njegoša, da zbog štednje gotovo zaboravi na Dan Tesle, ali se zato otvori za Milanski edikt... Stvarno, posle svega toga, ko je u ovakvoj današnjoj Srbiji - normalan?

Nastavak na Vesti-online.com...