Izvor: Blic, 25.Sep.2015, 11:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Investicioni bum" ove i sledeće godine u Srbiji

Prošla godina bila je godina finansijske konsolidacije, a ova i sledeća biće godine „investicionog buma” u Beogradu i Srbiji zbog čega će forum „Beogradski investicioni dani” postati tradicionalan, rekao je na završetku manifestacije pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević.

Milosavljević je kao predsednik Organizacionog odbora BID-a rekao da broj panelista, a pre svega broj investitora sa tri kontinenta, njih više od trista, govori da Srbija postaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poželjna investiciona destinacija.

- Razlog je to što je napravila dobru makroekonomsku reformu. Uradili smo te ključne elemente makroekonomske stabilizacije i sproveli sistemske reforme koje su omogućile da Srbija postane pogodno tle za investiranje. Ako nemate stabilne uslove, koliko god da imate dobre projekte, investitori neće doći. To je prvi zaključak - istakao je Milosavljević.

Drugi zaključak je da za razliku od ranijeg perioda Srbija i Beograd danas imaju projekte, naglasio je Milosavljević.

- Radimo projekte i razrađujemo ih. Sam Beograd je ponudio više od 60 projekata, ukupne vrednosti od oko deset milijardi evra. Neki od njih su pripremljeni, a neki su u fazi razvoja. I to je ta promena u odnosu na prethodni period - rekao je Milosavljević.

Treće, sa aspekta zakonodavne vlasti predstavljena je jedna velika promena.

Ministar privrede Željko Sertić najavio je izmene velikog broja zakona i podsetio da su neki ključni zakoni već prilagođeni.

Najavljuje se, pre svega, donošenje Zakona o ulaganjima, koji će promeniti ulogu investitora i povećati mogućnosti lokalnih samouprava da daju određene podsticaje za privlačenje stranih investitora.

S druge strane, efikasnost državnih institucija postala je bolja. Brže se izdaju dozvole, brže se i efikasnije radi, precizirao je Milosavljević.

- Sam forum je isto tako doneo jednu novinu, a to je zaokruživanje svih mogućnosti za privlačenje investitora, počev od velikih kapitalnih i razvojnih infrastrukturnih projekata do projekata koji podrazumevaju „grinfild” i „braunfild” investicije, učešće u privatizaciji, te razvoj malih i srednjih preduzeća. Beograd je takođe ponudio slobodne i privredne zone. Na forumu i u brošuri koju smo pripremili investitorima dato je sve ono u šta oni mogu da investiraju, odnosno sve oblasti koje se nude. Nikada na jednom mestu nije postojalo tako nešto – naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

Dat je i nov pristup finansiranju. Za razliku od prethodnog perioda kada se grad zaduživao a projekti finansirali iz kredita, koncept se sada menja – kapitalni projekti se finansiraju ili preko koncesija ili posredstvom javno-privatnog partnerstva, dodao je Milosavljević.

Novina postoji i kad je reč o malim i srednjim preduzećima.

- Uprkos finansijske podrške koju je država davala, rezultati malih i srednjih preduzeća u prošlosti nisu bili na zavidnom nivou. Njihov broj se nije znatno povećao, ni njihovo učešće u bruto društvenom proizvodu, niti broj radnika koje zapošljavaju. Zato smo zaključili da je sistem kooperacije preko potreban. Tako su veliki sistemi stimulisani da prave kooperantske odnose sa malim i srednjim preduzećima. To je jedini recept da mali proizvođači opstanu i ostanu, da prosto, kako se to u ekonomskoj terminologiji kaže, „prebole dečje bolesti”, a to znači da imaju veliki sistem na koji će se naslanjati i putem kooperantskih odnosa plasirati svoje proizvode i usluge - istakao je Milosavljević.

Predstavljena je i šira uloga procesa privatizacije u funkciji razvoja malih i srednjih preduzeća i to na primeru PKB-a. Dovođenjem velikog investitora prvo će se rehabilitovati sam PKB, povećaće se prinosi, a uporedo treba raditi i na uspostavljanju kooperantskih odnosa sa malim poljoprivrednim proizvođačima.

Na ovaj način, koristeći postojeću infrastrukturu velikog investitora, njegovu pozicioniranost na svetskom tržištu, pruža se mogućnost da se i proizvodi sitnih proizvođača „dočepaju” svetskog tržišta. Na ovaj način, privatizacija jednog preduzeća poprima mnogo veće razmere i daje direktne i indirektne efekte na razvoj čitavog regiona, pojasnio je Milosavljević.

- Na kraju, može se zaključiti i da je sam forum bio drugačiji u odnosu na slične manifestacije. Fokus je bio na investitorima. Sve što smo radili bilo je u cilju da damo što više informacija investitorima, jer su oni bitni. Uspeli smo da im predstavimo makroekonomske pokazatelje i da im svaki projekat razjasnimo. Ono što je definitivno rezultiralo još jednim zaključkom jeste da je taj odnos prema investitorima koji smo pokazali na forumu preslikan i u gradskoj administraciji. U potpunosti smo otvoreni prema investitorima. Oformili smo posebno odeljenje koje kontinuirano, 24 sata, prati njihove zahteve, blagovremeno im odgovara, kontaktira sa njima, a neki projekti se zajedno razrađuju - rekao je Milosavljević.

Pravi dokaz za „investicioni bum” koji nas očekuje u narednom periodu jeste prvi sporazum o saradnji zaključen za vreme „Beogradskih investicionih dana” i to između kineske kompanije „Šinguodu” i domaće firme „Arsblu”, vredan 20 miliona dolara, a u skorije vreme očekujemo i realizaciju više sličnih ugovora, zaključio je pomoćnik gradonačelnika Beograda.

Nastavak na Blic...