Izvor: Politika, 17.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investicione „crne” rupe
Umesto tržnog centra i hotela u Rajićevoj ulici od sto miliona evra i 57.000 kvadrata preko puta Kalemegdana, za deset godina Beograd je dobio samo ograđeno gradilište. Otvaranje je najavljeno za 2015. godinu. Od Marine „Dorćol”, na desnoj obali Dunava, gde je na 76.000 kvadrata trebalo da bude sazidano pet stambenih kula, poslovna zgrada, hotel visoke kategorije i da se usidri 150 plovila, za sedam godina imamo – samo ogradu oko placa. Za investiciju vrednu 200 miliona evra ne zna se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudbina. Za 11 godina, od akva-parka sa 14 vodenih tobogana, 11 bazena, terena za košarku i tenis, u novobeogradskom Bloku 44 sazidana je jedino ljuštura objekta. Kada bi u vodu, umesto u korov i šiblje, mogli da zarone kupači nije poznato, a još se čeka odgovor na pitanje da li će na mestu vodene oaze nići stanovi.
Ovi primeri delić su u zbiru pompezno najavljivanih projekata u prestonici koji je trebalo da preobraze lice Beograda, a postali su samo investicione „crne” rupe. Investitori su se gotovo uvek pravdali da su im se isprečile duge procedure za izdavanja dozvola, nedostatak novca... Teško su priznavali da su preambiciozno ušli u posao, da su zahtevali veću kvadraturu od dozvoljene, pa su morali da čekaju nova planska dokumenta, da sa partnerima nisu uvek imali čiste račune.
Da su ti objekti izgrađeni, investitori bi plaćali poreze, otvorili bi radna mesta i sadržaje koji bi privukli turiste i poslovne ljude. Zbog tih opštih koristi su im placevi i dati. Dao je zakon lokalnim samoupravama obavezu da investitorima oduzmu zemljište koje drže zarobljeno, bez snage da vredan resurs koji su zaposeli privedu nameni. Parcela na kojima su se stekli uslovi za oduzimanje samo u Beogradu je 2003. godine bilo 573. Grad je povratio svega sedamdesetak, i to ne tako što je bilo koju oduzeo, već je samo primio natrag one kojih su se investitori odrekli. Procedura oduzimanja, pravdao se grad, bila je previše nejasna i komplikovana.
Kazne za investitore su izostale.
Tek 2011. zakon je precizirao da objekti moraju biti završeni za najviše pet godina, uz ustupak graditeljima da zatraže produžetak važenja građevinske dozvole na još dve godine. Uslov je da okončaju više od 80 odsto radova. U suprotnom prestaje da im važi građevinska dozvola a, sve dok se ne izda nova, porez na imovinu plaćaju kao da je objekat izgrađen.
Nije problem samo u projektima po kojima se gradnja nije dovršila, već u vrednim zdanjima koja su bezmalo propala jer ih niko decenijama ne obnavlja. Porodici zanemarenih gradilišta pridružuju se hotel „Jugoslavija”, Karićeva zgrada u Prizrenskoj, Generalštab i bivša zgrada Saveznog MUP-a u Kneza Miloša ulici, glavna železnička stanica „Prokop”...
Za kraj pitanje za „milion dolara”, na koje bi odgovor samo Beogradu doneo na stotine miliona evra, glasi: Kada će početi da se naplaćuje porez ljudima koji su zarobili placeve?
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 18.05.2013.
