Izvor: RTS, 29.Sep.2011, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intima poznatog slikara
Istorijski arhiv Pančeva došao je u posed deset pisama velikog slikara Uroša Predića, a većina su upućena izvesnoj gospođi Vuki, koleginici vajarki, sa kojom je bio vrlo blizak i sa kojom se godinama dopisivao.
Pisma poznatog slikara Uroša Predića, upućena Vuki, koleginici vajarki, koje je Istorijski arhiv Pančeva kupio od kolegcionara iz Opova otkrili su deo intime ovog umetnika.
Pisma Vuki, Uroš Predić je pisao između 1924. i 1929. godine. Tada je već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imao 70 godina, a ona je bila dosta mlađa i, kako se čini, pomalo zaljubljena u slavnog slikara.
Pisma govore da je njemu to prijalo, ali da je bio svestan da ju je usamljenost i razočarenje u život navelo da njemu pripiše sve one osobine koje bi želela od muškarca. Saznajemo, takođe, da ni samom umetniku nije bilo nimalo lako u životu, a posebno je interesantno sa koliko je dara pisao, kao da je bi književnik, a ne slikar.
"Istina, moj život nije bio ni buran, ni mnogo ekspanzivan, ali je ipak bilo u njemu gorkih časova, crnih dana, i sumornih godina. I sve je to prošlo kao san. Od ruševina sam sagradio svojoj duši kolibu, i sada mirno čekam u njoj zalazak sunca, gledajući iz prikrajka kako se oko mene gura, lomi, otima i kolje u besnoj jagmi za srećom, koje nigde nema sem tako u ponekoj kolibi", pisao je Predić.
O Vuki se zna samo da je bila vajarka i da je živela u Parizu. Pisma bi mogla biti zanimljiva građa za neki roman i polazište za dalja istraživanja.
Direktor Istorijskog arhiva Milan Jakšić kaže da su pisma kupili na tržištu, od jednog kolekcionara iz Opova, jer arhive sad imaju tu mogućnost da kupuju na tržištu.
"Iz pisma saznajemo da je Predić bio jedna nežna, osetljiva duša, potpuno posvećen umetnosti, da se mučio u životu. Mi Pančevci smo ponosni što je njegov život i rad jednim delom bio povezan sa našim gradom, zato i sakupljamo sve o njemu do čega možemo da dođemo", kaže Jakšić.
Koleginicu Vuku Uroš Predić je podržavao u poslu, koji u Srbiji tada nije bio cenjen. "Ja stari, skromni radenik, koji je proveo svoj, već dosta dugi vek, povučen u sebe, bez ikakvih pretenzija na slavu, bogatstvo, moć i ostalo za čim ljudi hrle i streme, ne birajući sredstva", opisivao je svoj život i svoju ličnost poznati slikar.
