Izvor: B92, 02.Apr.2021, 09:03

Intervju petkom - Ljubivoje Ršumović: "Decu ne treba prekidati u igri"

Na Međunarodni dan dečije književnosti, pesnik i proizaista Ljubivoje Ršumović ima da poruči da je od čitanja možda i važnije "pustiti decu da se igraju".

Vlasnik bajkovitih brkova koji je stihovima i televizijskim pojavljivanjima obeležio detinjstvo mnogih generacija - pesnik, voditelj i prozaista Ljubivoje Ršumović uticao je na "male ljude" verovatno više nego bilo koji lik iz bajke - baš zato što je stvaran.

Čovek iza koga je višedecenijski pedagoški >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rad na Međunarodni dan dečije književnosti poručuje roditeljima da je od fantastičnog sveta čitanja za decu čak i važnije "ne prekidati ih u igri" - istraživanju izmišljenih svetova koje sama stvaraju u glavama.

"Da bi stekli iskustvo i pripremili se za život, Bog je ne samo našim, nego i životinjskim mladuncima dao imperativ igre - to simulacija ozbiljnog života i ne treba ih prekidati, jer su u njoj najslobodniji", kaže Ršumović za BBC na srpskom.

Autor je tekstova mnogih popularnih dečijih pesama, koje su se tako duboko ukorenile u pop kulturi da se ime autora zaboravlja - "Deca su ukras sveta", "Miš je dobio grip","Lako je prutu da se sokoli" i druge.

Ršumović je za mnoge simbol najdražih sećanja iz detinjstva.

Mame su im čitale njegove pesme pred spavanje, sa televizije ih je redovno pozdravljao u emisijama Poletarac i Hiljadu zašto koje su deca gledala barem sa istim onim zanimanjem sa kojim su njihovi roditelji slušali vesti.

Verovatno nema škole u Srbiji gde se barem jednom na školskoj priredbi nije začula pesma Deca su ukras sveta.

A skoro svi napamet znaju i Deset ljutih gusara ("...došlo u moj krevet/Jedan pao s kreveta, ostalo ih devet") i Babaroga ("Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Babaroga") za koje je na Ršumovićeve stihove muziku napisao pokojni kompozitor Zoran Rambosek.

Poruka o tome da decu treba od malena uvažavati mnogima je u pamćenje urezana kroz njegove stihove:

"Dete treba da posmatraš, al' mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati".

"To je ideja Džona Loka, koju sam urimovao kao svoj kredo", objašnjava Ršumović.

Džon Lok je bio britanski mislilac i filozof, poznat i kao "otac liberalizma".

Ršumović ističe da se u selu Ljubiš, na obroncima Zlatibora gde je odrastao, slična filozofija primenjivala u njegovom detinjstvu, iako tamo niko nije čitao Loka.

"Otac i majka su vrlo mladi dobili mene i brata, pa smo mi bili drugari sa njima", priča.

"U Ljubišu su se deca rađala kao mali ljudi i odmah su dobijala neke poslove koja su mogla da rade - vrlo važne, pa je to moje detinjstvo takođe jedan od izvora mojih ubeđenja".

Ršumović smatra da se deca "najbolje vaspitavaju ličnim primerom".

"Mnogi su me grdili što sam rekao da se na selu rađaju ljudi, a u gradu kućni ljubimci.

Ali ako želiš da ti dete bude dobro, moraš ga naučiti šta je dobrota i razgovarati sa njim kao sa ljudskim bićem, a ne kao sa kucom i macom", navodi.

Deca rođena devedesetih Ršumovića posebno znaju po Bukvaru dečijih prava (prvi put objavljen 1996. godine) - knjižici koja se dvehiljaditih naširoko distribuirala po školama u Srbiji.

Ova knjiga trebalo je da deci približi i objasni Konvenciju o pravima deteta Ujedinjenih nacija.

Za tu knjigu Ršumović kaže da je "vrhunac mog pedagoškog odnosa prema mladima".

"Posle toga su me neki roditelji savetovali da napišem i nekiBukvar dečijih obaveza".

Ističe da mu nije bilo teško to da uradi, ali tvrdi da obaveze moraju da se formiraju u porodici, kako dete raste, pa bi sada pre napisao Bukvar ponašanja roditelja", navodi.

"Deca su veliki poltroni, žele da učine svojim roditeljima sve jer ih vole, ali kada im roditelji traže nešto dok se oni igraju u njima radi taj božanski imperativ igre, pa kažu: 'Ne mogu, bre, mama' ili 'Pusti me sad, tata'".

Primer Nikole Tesle možda najbolje pokazuje koliko je igra važna, kaže Ršumović, kojeg je majka u detinjstvu zvala prezimenom slavnog naučnika.

"On se fascinirao elektricitetom u detinjstvu, milujući mačku po leđima - takvo jedno iznenađenje duše trajno ostaje u svesti", ističe.

"Prvu knjigu dobio sam od oca, zvala se Tri ugursuza, likovi su bili Mudronja, Bradonja i Nosonja, koji su radili razne vragolije", priča.

Bio je to strip, a on je bio "fasciniran" slikama.

"Ta fascinacija se ispostavila kao važna jer sam kasnije, kao srednjoškolac, crtao karikature koje su izlazile u Užičkim vestima.

Za to sam dobijao honorar i mogao sam da kupim zimski šal, tople cipele i pantalone, da počastim drugare i odvedem devojku u bioskop i bila je to velika stvar - takozvana radost od rada".

Kada je bio malo odrasliji dečak, pojavila se i druga važna knjiga u Ršumovom životu.

"Potpuno me je obuzeo roman Kroz pustinju i prašumu, toliko da sam plakao kada se završavala i ostavio sam poslednjih deset strana da imam i sledećeg dana da pročitam", kaže.

"Toliko mi se dopala da sam i ja počeo da pišem roman, zvao se Kroz prašumu i pustinju, a ja sam u tom romanu bio negde u Africi, borio se protiv karavana, jahao kamile, imao pitomog slona, borio se protiv lavova i tako dalje...".

"To je bila sudbinska, gotovo mitološka veza", kaže Ršumović o pokojnom kolegi i kultnom glasu Radio Beograda - pesniku, scenaristi i voditelju Dušanu Radoviću (1922-1984).

Petnaestak godina starijeg Radovića upoznao je na početku svojih studija u Beogradu, i to "sasvim slučajno" u ondašnjoj kafani Mažestik u centru Beograda.

Upoznajte hrabre istraživače i male astronaute

"Žalosno je kako se ponašamo prema živom svetu oko nas"

Ršumović, koji slobodno vreme provodi u prirodi, na imanju van Beograda, kaže da ga je u poznijim godinama života "uhvatio ekološki patriotizam".

"Velika je greška što se savremeni čovek, pa čak i po selima, udaljio od prirode", smatra.

"Umesto da svako drvo bude naš brat, svaka leska, pa čak i svaki kamen, za koji mi mislimo da nije živ, ali i u njemu se kreću elektroni - ljudi su se otuđili".

Razočarava ga ljudska nemarnost i manjak obzirnosti prema prirodi.

"Hteo sam da napravim vikendicu usred šume, ali ljudi seku, s jedne strane pola šume posečeno, sa druge je ima sve manje, seku i dalje", priča.

"Kad bi nekako mogli da ubedimo ljude da moraju da razmišljaju o pticama koje se gnezde na stablima, o paucima koje rasteruju, o srnama...".

Jednog je, kaže, tokom sezone lova na imanju naišao na srnu sa tri laneta, koja je pred pucnjima pobegla od lovaca.

"Žalosno je kako se ponašamo prema živom svetu oko nas - neću da kažem da je to neka vrsta mržnje, ali to se radi iz neke čudne potrebe", ističe.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...