Izvor: S media, 25.Okt.2009, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Toni Parsons
Jedan od najpopularnijih stranih pisaca u Srbiji, Toni Parsons, u intevjuu za Radio S govori o razlici izmedju novinarstva i književnosti i uticaju globalne krize na književnost.
Toni Parsons je autor bestselera “Čovek i dečak”. Njegova dela odišu ljudskom toplinom i jednostavnim rečnikom. Na pristupačan način bavi se najsloženijim problemima, ljudskim odnosima. Njegovi likovi su pravi ljudi, a dela ispisana srcem i puna emocija.
Toni je svoju karijeru >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << počeo kao novinar. Radio je na BBC-ju i ispisao stranice čuvenih magazina, poput “Elle”, “Roling Stones” i “GQ”, a sada piše kolumne za dnevni list Mirror.
Parsons u Beogradu boravi pred Sajam knjiga kako bi promovisao svoje najnovije delo “Novi početak”u izdanju "Lagune".
Sa uvek raspoloženim i srdačnim Tonijem smo razgovarali o razlici izmedju novinarstva I književnosti.
Da li je lakše biti novinar ili pisac?
Svakako je lakše napisati dobru kolumnu, nego dobru knjigu. Dobru kolumnu možes da napišeš za jedan dan. Sa druge strane za dobru knjigu, čak kada je i brzo napišeš, kao što sam ja napisao « Novi početak », potrebno je najmanje godinu dana. Razlika izmedju novinarstva i književnosti je kao razlika izmedju sprinta i maratona. Ne mogu tačno da kažem šta je bolje, ali je piscu svakako potrebno više vremena.
U čemu je veće zadovoljstvo ?
Svakako u književnosti. Knjiga traje duže. Na primer moja kolumna u novinama je bajata posle samo jednog dana. Ako napišeš dobru knjigu ona ima neograničen rok trajanja, traje duže od tebe samog.
Česta je izreka da su novinari u stvari samo pisci u pokušaju. Šta vi mislite o tome ?
To je potpuno tačno. Pisci imaju veću slobodu. Sećam se svojih početaka u novinarstvu. Svi su mi komandovali. To nisu stvari koje želiš da radiš. Ponavljam, u pitanju je sloboda. U novinarstvu sve odredjuju rokovi. Sve mora biti gotovo u tačno odredjeno vreme. I pisci imaju rokove, i naravno da ne mogu sve knjige biti bestseleri, ali je u pitanju sloboda. Ipak, svako od nas nosi priču u sebi, i ako si dobar novinar imaš šansu, i potpuno je prirodno da želiš da postaneš pisac.
Trenutno vlada globalna ekonomska kriza, koja je duboko zahvatila svaki deo svakodnevnog života. Da li je i u književnosti i umetnosti nastala kriza ?
Naprotiv, mislim da je ovo sjajno vreme za literaturu. Praktično gledano, knjige su jeftinije, najjeftinija zabava. Ljudi ne moraju da odvoje ogromne sume za knjigu, za dela koja traju i koja će da traju. Knjiga košta kao jedna tura pića u pabu, a može da pogodi pravo u srce, i da ostane sa vama do kraja života. Svet se menja. Ljudi u Srbiji su imali težak život, rat i bombardovanje, dok su ljudi na zapadu živeli opušteno i bezbrižno, i nisu navikli na teške situacije poput ove. Ja sam na primer iz radničke porodice pa mi ovakve krize nisu strane. Svet je drugačiji i ništa više nije jednostavno. Britanija se za samo godinu dana drastično promenila.
Vaša knjiga « Novi početak » govori o čoveku koji je bio podvrgnut transplataciji srca. Ako simbolički govorimo, da li je i svetu možda potrebna transplatacija srca?
Mislim da je potrebna. Postoji kriza samopouzdanja. Komunizam je diskreditovan nakon pada berlinskog zida. Ljudi su mislili da je taj sistem bio težak i zastrašujući, a sada ljudi na zapadu isto to misle i o kapitalizmu. Čist kapitalizam koji stalno iziskuje tražnju i davanje je težak. Ljudi su mislili da je to dobar način da se kontroliše društvo, dobra pokretačka snaga, jer navodno svako dobija. Ispostavilo se da samo nekolicina pohlepnih bankara mogu da unište društvo. Potreban nam je novi način da se suočavamo sa problemima. Možda neki miks. Najbolje iz starog socijalističkog sistema uz dodatak slobode duha, i najbolje iz kapitalizma uz dodatak savesti i posebne senzibilnosti u ljudskim odnosima. Čist kapitalizam ne funkcioniše.
Harizmatičnog Tonija Parsonsa smo na kraju razgovora pitali da li je upoznat sa delima srpskih autora.
Nažalost ne. Još uvek upoznajem Srbiju. Često dolazim ovde, skoro svake godine I tek sad počinjem da shvatam i osećam sredinu. Srbija je komplikovana za ljude sa strane. Slika Srbije koja se plasira se drastično razlikuje od prave slike. Radujem se Srbiji.
Dušan Mlađenović
