Izvor: RTS, 26.Feb.2010, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Piter Fejt
I Srbija i Kosovo imaju evropsku perspektivu, a ja želim da radim na stvaranju uslova da se krene napred, za šta je neophodan minimum regionalne saradnje ne samo zbog stabilnosti u regionu, već i zbog podrške procesu stabilizacije i pridruživanja, sve do statusa kandidata, na čemu Srbija radi uspešno, rekao u intervjuu za RTS Piter Fejt.
Specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt u ekskluzivnom intervjuu za RTS kaže da će u budućnosti njegove aktivnosti biti sve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više usmerene ka EU, a manje ka Kancelariji međunarodnog civilnog predstavnika.
(Ovde možete pogledati ceo intervju sa Piterom Fejtom)
"Mnogo od onoga što smo kao ta kancelarija želeli da postignemo je urađeno, i u narednim mesecima se okrećemo novoj fazi. Ta faza će uslediti posle saopštavanja odluke MSP u vezi sa Kosovom", rekao je Fejt u intervjuu novinaru RTS-a Milošu Miliću.
Govorićemo i o toj odluci, ali ako dobro razumem izjavu Miroslava Lajčaka, Vi do sada ipak niste radili u interesu svih država članica, jer se u nastavku kaže da ste i sami shvatili da treba da radite u interesu svih 27 zemalja?
"Mislim da treba da pogledamo i u budućnost, i da uzmemo u obzir ono što je baronesa Ešton rekla i u Beogradu i u Prištini. Ona je veoma jasno rekla da Kosovo pripada EU. Srbija ima evropsku perspektivu, i Kosovo ima evropsku perspektivu. Ja želim da radim na stvaranju uslova da se krene napred. A za to je neophodan minimum regionalne saradnje. Ne samo zbog stabilnosti u regionu, već i zbog podrške u procesu stabilizacije i pridruživanja, sve do statusa kandidata, na čemu Srbija radi veoma uspešno. A nadam se da će i Kosovo u nekoj kasnijoj fazi, uz izvesna zakašnjenja slediti taj put. Na to sam se fokusirao".
Kažete da ste okrenuti budućnosti, ali da li je to moguće kada nemate jasne smernice iz Brisela?
"Ja radim za Brisel, za baronesu Ešton i u svom radu ističem sve ono što članice EU žele da postignu na Kosovu. A, kao što znate, pre dve godine je dogovoreno da EU podrži ekonomski i društveni razvoj Kosova, i to takođe pokušavamo da postignemo, jer radimo na uspostavljanju vladavine prava kroz misiju Euleks. To su elementi koje konstantno koordiniram sa šefom Euleksa Ivom de Kermabonom, i sa Evropskom komisijom, i nadam se da će se to proširiti i na sever Kosova".
Ipak, ne misle sve zemlje EU isto. I mislim da je važno da se razjasni taj dualizam funkcija koje imate. Vi, sa jedne strane svakog jutra dolazite na posao kao predstavnik 25 zemalja koje su priznale Kosovo, i koje su vas ovde poslale da radite u skladu sa Ahtisarijevim planom i pomognete toj kosovskoj nezavisnosti. Ali, takođe ste ovde svakog dana i kao predstavnik druge grupe zemalja EU, gde Vam oni kažu da treba da podržite nezavisno Kosovo. Imate li neki problem sa tim, sa tom dvostrukom ulogom koju imate na Kosovu?
"Slažem se da je to veoma kompleksno pitanje. Ne poričem da je status Kosova određen konsenzusom pre dve godine, i da je to odobrenu o SB, i da je UN odobrila mandat, stvar bi ovde išla mnogo lakše. Nema svrhe poricati da je ta stavr veoma složena. Ali, da, ja verujem da je moguće da nastavim da radim i ispunjavam obe svoje dužnosti, dok god mogu da izbegnem bilo kakve protivrečnosti. Mogu da Vam dam mnogo primera gde ćete videti da se moja dva mandata u potpunosti poklapaju. Ako na trenutak ostavimo pitanje statusa po strani, i izbegnemo politizaciju svega što se tiče svakodnevnog života ljudi na Kosovu..."
Da li je to zaista moguće?
"Ako pokušamo da izbegnemo politizaciju, moguće je.. Ako pitanje poboljšavanja položaja svih zajednica i drugih građana na Kosovu tretitamo kao tehničko, a ne kao političko...Hoću da kažem da u savremenom svetu mora biti moguće da dve zajednice žive zajedno, bez obzira na status Kosova, i nadam se da će savetodavna odluka MSP na leto omogućiti da se okrene nova strana, i krene ka sledećoj fazi, a to je ubrzani put ka EU".
Kažete da je moguće raditi na oba koloseka, ne ulazeći u konfrontaciju sa praktično dva posla koja ovde obavljate. Ali, Vi odete i podnesete izveštaj o svojim aktivnostima na Kosovu zemljama članicama EU, od kojih 5 ne misle da Kosovo treba da bude nezavisno, i da treba da sprovodite Ahtisarijev plan. Šta Vam oni kažu. Da li je, dakle zaista moguće da budete i statusno neutralni, kako to nalaze u EU, i da sprovodite Ahtisarijev plan?
"Pa, sudeći po upravo tih pet članica koje ste pomenuli moguće je. Svi su se vrlo lako dogovorili o produžetku mog boravka na Kosovu. A oni upravo imaju u vidu sve teškoće koje sam imao u proteklom periodu balansirajući između dva mandata koja imam. Možda pet zemalja nije priznalo Kosovo, ali 22 jesu. Ali, na kraju, ono oko čega se svi slažemo jeste uspostavljanje vladavine prava, socijalni i ekonomski razvoj i evropska perspektiva. A ja nisam suviše zabrinut, mislim da ćemo u budućnosti videti Beograd i Prištinu da otpočnu najpre tehničke, a potom i političke razgovore bez predrasuda o suprotnim pozicijama u vezi sa statusom, ili bez vremenskih ograničenja. Mada, imajući u vidu aspiracije Beograda i srpskog naroda ka brzoj evropskoj integraciji, kao i interesa ovdašnje vlade i stanovništva da poboljšaju uslove života, čini mi se da ipak postoji izvesna potreba za brzinom, zašto odlagati..Čuo sam izjave iz Beograda koje kažu da će 2010. biti godina u kojoj će se stvari ubrzano odvijati i poboljšavati, i to mi se dopada".
Mislim da ne govorite o istoj stvari kao i Beograd?
Ne znam, govorim o namerama Beograda da se brzo priključi EU.
Beograd, dve godine od kada ste Vi ovde došli, nema ni jednu lepu reč za Vas. Vlada Vojislava Koštunice Vas je praktično proglasila personom non grata, ali ni predsednik Tadić, ni Vlada Srbije nemaju mnogo toga dobrog da kažu o Vama. Čak tvrde da ugrožavate i regionalnu stabilnost?
"Znate, nisam ovde došao zato što sam očekivao da će biti lako. Suprotno, prihvatio sam se posla jer sam i mislio da će biti težak. Ali, na drugoj strani, mislim da treba malo da smanjimo retoriku. Ja ovde nisam došao da podstičem nasilje, niti da ugrožavam stabilnost. Moja namera i namera onih koji me podržavaju, uključujući tu i EU i baronesu Ešton, jeste da promovišem stabilnost na jedan dugoročan i održiv način. To je jedini put ka pomirenju u regionu. Radio sam u Bosni od 1995., bio sam i na jugu Srbije, možda se sećate, 2001. godine, i nemam ništa protiv bilo koga ovde. Pokušavam da promovišem evropske vrednosti i tačno je, ja podržavam kosovske institucije od proglašenja nezavisnosti, slagali se vi sa tim ili ne".
A podržavate i nezavisnost?
"Da, i nezavisnost, slagali se vi sa tim ili ne. Mada mislim da je bolje da vidimo gde možemo da se nađemo i da napredujemo, da ostavimo po strani, koliko god je to moguće, statusno pitanje, i da smanjimo retoriku. Ja sam još uvek i predstavnik EU na Kosovu, i reći da ugrožavam regionalnu stabilnost, znate, malo je previše".
Ovo pominjem zbog toga što su ti komentari stigli kada je obelodanjen Vaš plan, strategija za sever Kosova. Hajde da ponovo citiram gospodina Lajčaka: "Ne znam ništa o takvoj strategiji, ali znam da je EU nije razmatrala, a još manje odobrila." Pa šta je istina?
"To je tačno, strategija... Mada mi to ne zovemo strategijom, već sveobuhvatnim pristupom, strategija je više vojni termin".
Video sam nacrt na kome piše strategija.
"Dobro, nazovite to kako god hoćete. To je pokušaj da se povežu različite niti za koje mnogi u EU i izvan nje misle da će pomoći severu Kosova. Namera je da dopremo do građana, da pokušamo da nađemo ljude koji će biti legitimni predstavnici i naroda sa severa, da saznamo šta je to tačno što oni žele da vide, kakva su očekivanja u vezi sa ekonomskim i socijalnim statusom, kako da poboljšamo informisae, i svest o EU. Ne mislim da ovo može biti pretnja bilo kome. A sve se zasniva na jednom principu, to je prihvatanje od strane lokalnog stanovništva. Ako se ljudi sa severa Kosova ne slažu, ili ne žele da budu deo naše ponude, mi ćemo onda morati da razmotrimo šta dalje. Ali, važno je reći, i dajte to da pogledamo uz najšire moguće perspektive: Srbija ima evropsku perspektivu, i Kosovo ima evropsku perspektivu, oni će naprdovati ka Briselu i statusu kandidata, možda ne baš jednakom brzinom. Ali, ne smemo da dozvolimo da sever Kosova ostane zamrznut konflikt, a ne želimo ni podelu Kosova. O tome se svi slažu i verujem da je to i dalje pozicija Beograda. Hoću da se stanovništvo na severu izjasni o svojoj poziciji, to je sve".
Mislim da je stav ljudi sa severa više nego dobro poznat, mislim da su oni veoma jasni kada kažu da neće prihvatiti ništa što dolazi iz Vaše kancelarije, tako da znate odgovor na Vaše još nepostavljeno pitanje.
"Da li zaista znam? Ja sam čuo bučne proteste od Milana Ivanovića i Marka Jakšića.., i od nekih drugih..."
I od Borisa Tadića..
"..dežurnih sumnjičavaca. Dobro, ja govorim prvo o reakcijama sa severa. Osim tih sumnjičavaca, nisam čuo šta kaže običan narod. Šta mislite, zašto se 90 mladih ljudi sa severa priključilo našim opštinskim pripremnim timovima za uspostavljanje nove opštine Severna Mitrovica. Devedeset ljudi. A prošlog leta ih je bilo samo petnaest, sad ih je devedeset, pa bih voleo da čujem nešto više o tome. To je deo onoga što nazivamo evropskim vrednostima i principima, kada imate javnu raspravu. Tačno je, i predsednik Tadić je govorio o planu, ali se i dalje nadam da će se on složiti da je neophodno da se nekim stvarima i problemima na severu konačno pozabavimo, naročito onim koji postoje već deset godina. Status kvo, po mom mišljenju nije odživ, vladavina prava mora biti uspostavljena, mora postojati veća saradnja svih strana sa Euleksom, želimo da vidimo da ponovo radi sud u Severnoj Mitrovici, i da sudije i tužioci počnu da rade, i Srbi, i Albanci, hoćemo da ponovo budu otvorene carine. To su zahtevi za koje mislim da su krajnje umereni, i da ih podržavaju sve članice EU".
Želim da to čujem od Vas, dakle, Vi organe upravljanja koji trenutno postoje u Severnoj Mitrovici nazivate paralelnim, i želite da se oni rasformiraju?
"Da. Nisam ja taj koji kaže da je to u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. To kažu UN. Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, kao i svi njegovi prethodnici u poslednjih 10 godina kažu da su paralelne strukture te koje krše Rezoluciju. To je jedna stvar. Druga je, a pogledajmo to iz evropske perspektive, da li je realno da se održe paralelne strukture u zemlji koja sebe vidi kao nezavisnu, i koja želi da uđe u EU. Drugim rečima, kako da poboljšate upravljanje zemljom ako postoje paralelne strukture gde se odluke donose na nedosledan način, i gde zajednice ne žive na način na koji bi trebalo. Tome treba da se posvetimo. Ne kažem da ne treba da postoje privilegovane veze kosovskih Srba sa Beogradom, mislim da mnogo toga može da se postigne ako se omogući da te veze budu javne i proverljive. To je nešto što EU veoma želi da vidi. Tako da ja raspuštam paralelne strzkture, ali želim da ih zamene jasne i proverljive veze sa Beogradom".
Ovo je prilika da iz prve ruke čujemo nešto o tom članu, odnosno šta tačno nudite Srbima, i šta će oni dobiti tzv. Privilegovanim vezama?
"Da li ste bili na severu Kosova?"
Da.
"Bili ste.. Šta vas pogađa tamo..? Ono što mene pogađa, a ja sam takođe bio tamo, jeste da ljudi moraju da poprave svoj ekonomski poloćaj, mnogi žive u veoma teškim uslovima. Praktično, nema vladavine zakona. Čak se i saobraćaj više ne kontroliše. Mislim da stanovništvo svera Kosova zahteva da se uspostavi vladavina prava, da oni žele da vide policiju tamo, multietničku policiju koju nadzire i kontroliše Euleks, sudije i tužioce..Ono što mi nudimo je i više od toga, Kosovski Srbi moći će da nastave da žive uobičajenim životom, crkve će im biti zaštićene. Da pomenem da sam inicirao imenovanje grčkog ambasadora da bude koordinator za versko i kulturno nasleđe. To sam izvukao iz Ahtisarijevog plana, jer sam znao da neće biti prihvatljiv za SPC. Ipak, slušajući šta kažu lokalni crkveni predstavnici, mi smo odlučili da to bude projekat EU, i postavljen je grčki ambasador da se time bavi u ime EU..To je jedan primer praktičnog, nepolitičkog, nepolitizovanog rešenja, i mislim da ćemo moći da nađemo još puno takvih primera".
Možda ste i u pravu kada govorite o potrebama Srba sa severa Kosova. Ali mislim da oni to ne žele od Vas, nego od Srbije.
"Hajde da ih pustimo da sami kažu, mislim da postoji generalna saglasnost da podele ne sme biti, bez obzira šta ko mislio o statusu Kosova, teritorijalni integitet Kosova mora biti sačuvan. Ne mislim da će podela biti privlačna za Srbe i Beograd, jer bi podela ostavila jug, i veliki broj srpskih crkava i spomenika nezaštićene. Mislim da nije pametno ponovo crtati granice, i to sam rekao kada su se odavde čuli glasovi da bi Preševska dolina mogla da se pripoji Kosovu. Rekao sam da to nije produktivna izjava. Kada MSP objavi svoju odluku, možemo da razgovaramo o tome kako poboljšati život kosovskih Srba. Mimo onoga što je već rečeno o Ahtisarijevom planu, o njemu možete svašta reći, i razumem da izaziva kontroverze zbog predloga statusa, ali kada su pitanju prava zajednica, posebno kosovskih Srba, mislim da to uopšte nije loša ponuda, i verujem da se mnogi slažu da je to dobra osnova za moderno, demokratsko i multietničko Kosovo".
Ako sam Vas dobro razumeo, ono što pokušavate da poboljšate je bezbednost Srba, da uspostavite demokratske institucije, pravosuđe, jednom rečju da uspostavite pravnu državu. Ali, zar nije bilo jednostavnije da čujete i želje i potrebe Srba sa Kosova, koji osim ekonomskih pitanja traže i da se, recimo otkriju, uhapse i osude ubice putnika iz autobusa Niš ekspres, ili ubice dece iz Goraždevca. Zašto to niste uradili, umesto da im namećete upravu?
"Potrebno je mnogo posla da se uradi, i mnogo strpljenja, da bi se postigao nivo poverenja koji nam je potreban. A postoji i veoma nasilna istorija, to je nasleže sa kojim moramo da se suočimo, ali verujte mi, možda to ne primećujete, ali ja još više svog vremena trošim da obezbedim da aktuelna vlada u Prištini poboljša svoj rad, da se suprotstavi organizovanom kriminalu i korupciji. A moraćemo da se suočimo i sa ratnim zločinima, nema nikakve sumnje.
Dve hiljade Euleksovih stručnjaka je od strane EU poslato upravo zbog toga, i mi ćemo to uraditi. Ali, gde god mogu da poguram stvari, nestale osobe, ubrzanje procesa povratka, pitanje imovine, ja to radim. Upravo sada pokušavamo da rešimo problem imovine u Beogradu, i da to pokrenemo, da bi pravi vlasnici došli u posed svoje imovine. Ima puno posla koji nije vidljiv, i možda mislite da to ide samo po sebi, ali je potreban veliki napor".
Znate zašto Vas ovo pitam? U Srbiji se mnogi bune, ali mi smo imali priliku da čujemo i vidimo na desetine albanskih svedoka, žrtava zločina, kako svedoče u Hagu na suđenju Miloševiću i drugima za zločine na Kosovu. I oni su govorili o zločinima i zločincima. A ovde, od 1999. godine imamo samo žrtve, a ne i zločince. Zašto bi neko verovao kosovskom pravosudnom sistemu?
"Vaše pitanje ide mnogo dalje od pravosudnog sistema koji uspostavljamo, da li Vi to dovodite u pitanje nepristranost međunarodnog pravosudnog sistema?"
I ranijeg i sadašnjeg pravosuđa. Nisu se time bavili na pravi način.
"Niko nije iznad zakona, i to ponavljamo vlastima ovde svakog dana, voleo bih da vidim, a siguran sam da i Iv de Kermabon isto želi, da se točkovi pravde okreću brže. Ali, to je teško, jer je potrebno mnogo vremena za istragu, i podizanje optužnice. Ali da budem potpuno iskren, mi radimo u albanskom društvu koje veoma tajnovito. Veoma tajnovito. Veoma je teško naći svedoke. Prošle nedelje smo imali užasan incident, neko je oskrnavio grob jedne srpkinje. Užasan incident. Ali to nije kraj priče. Ovde nije kao u mnogim drugim sredinama, gde odmah možete uhapsiti nekog kriminalca. Nije lako, ali ako je Vaša namera da me naterate da priznam da imam duple standarde, onda ću to odlučno odbiti. To nije lako. Molim Vas da poitate De Kermabona koliko će ljudi Euleks da optuži za ratne zločine u skoroj budućnosti, to će biti veliki poduhvta, koji će biti nastavljen. Ali, hajde da pogledamo u budućnost, i ne ostanemo fiksirani na zločine i nasilje iz prošlosti. Video sam mnogo toga na Balkanu na raznim stranama, i bio bih više nego srećan ako bismo mogli da okrenemo stranu i krenemo ka pomirenju i budućnosti".
Znate, kada se u Srbiji koristi taj argument koji Vi sada upotrebljavate, kažu nam da moramo da se suočimo sa zločinima iz prošlosti koji su počinjeni u naše ime, a Vi nam sada kažete da sve to ostavimo po strani.
"Ne. Ja to isto kažm i Albancima ovde. Verujte mi, zašto mislite da imam duple standarde?"
Ne kažem da ih Vi imate, ali je očigledno da je negde pravda brza i dostižna, a negde je nema ni posle deset godina.
"Oh, ali mislim da ćemo je videti, nadam se, i ne kažem to zato što sam iz Holandije, da će Mladić biti uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu. Mislim da bi to bilo odlično za Srbiju i da bi pomoglo da se krene ubrzano napred. Ja isto tako hoću da vidim i ratne zločince iz OVK da odgovaraju za svoja zlodela, da ih pravda sustigne, i to što je pre moguće. I radim na tome sa Ivom de Kermabonom. Ali, mislim da bismo svi morali da izbegnemo uzajamno optuživanje, ko je prvi počeo i koje počinio više zločina. A mislim i da bi za ovaj razgovor bilo mnogo interesantnije ako bismo pričali o onome što nas očekuje. Ali, mogu da Vas uverim da ljudi sa kojima radim kao i oni kojima odgovaram u Briselu misle isto, a to je da niko nij iznad zakona i svi će pred njim biti jednaki. Svi zločini iz prošlosti moraju biti kažnjeni".
Onda da Vas pitam i nekoliko pitanja o onome što nas očekuje, kako ste rekli:čitajući nacrt strategije za sever Kosova, a verujem da će najveći deo ostati u završnom dokumentu".., šta je tačno to što nazivate privilegovanim vezama Srba sa Beogradom, jer sever već sada ima najbolju moguću komunikaciju sa Beogradom?
"Mislite? Ako je to tako, onda smo blizu raja, zar ne? Ali, ako mogu da pošaljem poruku građanima severa to bi bilo od velike koristi, zašto se uskoro ne srtenemo u Severnoj Mitrovici, i ponovo razgovaramo na iste teme? Ali, ozbiljno, mislim da mnogo toga može biti učinjeno za Srbe na Kosovu, da žive u sigurnosti, da imaju mogućnosti za ekonomski razvoj, da mogu slobodno da putuju, izražavaju verska osećanja, i, dozvolite mi da sada kažem da, što se nas tiče, nema nikakvih prepreka da se ostavri namera da se patrijarh ustoliči u Pećkoj patrijaršiji 25. aprila, i to na najbolji mogući način, bez politizacije, već kao jedan veliki trenutak tolerancije i pomirenja. Učinićemo sve da to omogućimo, a siguran sam da će slini napori biti uloženi u Beogradu".
Kada smo pre dve godine razgovarali rekli ste mi da je jedna od namera da se međunarodno prisustvo proširi na celo Kosovo, a tvrdili ste da ćete na severu biti za 120 dana. Ja sam Vas pitao tada ponovo i Vi ste odgovorili "videćete šta će se desiti za tih 120 dana". Zašto mislite da ćete sada uspeti?
"Znate, ostario sam u poslednje dve godine, omekšao sam, a verovatno sam i manje ambiciozan, ali i dalje verujem da će se to dogoditi, da ćemo pre ili kasnije ostvariti pristup severu, i to u interesu evropske perspektive i stabilnosti. Koliko vremena će nam biti potrebno? Sada više nisam spreman da dajem prognoze, sve zavisi od prostanka lokalnog stanovništva. Ali, mora biti moguće da bar razgovaramo sa stanovništvom severa. 120 dana o kojima sam tada govorio bilo je vezano za prenos nadležnosti sa UNMIK-a, i svi smo shvatili da će biti jednostavno i brzo, ali to nije bio slučaj. Tako da, sada čekamo odluku MSP, i verujem da će posle toga stanje stvari biti potvrđeno. A mislim i da će se shvatiti da ako Beograd i ima dobre argumente drugi takođe mogu imati dobre argumente".
U tom nacrtu postoji i rečenica koja je zvučala zanimljivo, jer ste konstatovali, a ispravićete me ako grešim, da niste, niti ćete biti ustanju da plaćate građane severa na način na koji to sada čini Beograd, da nemate ta sredstva. Kakve su Vaše namere u tom smislu, očigledno je da se stanovništvo severa već oseća kao da živi u Srbiji, tamo ima mnogo srpskih kompanija, i drugih institucija Srbije?
"Tačno je, ne možemo da pratimo to kako Beograd sada plaća Srbe na severu, ali iskreno, ne mislim ni da će Beograd još dugo moći to da radi, da plaća paralelne strukture, i obezbeđuje obrazovanje i zdravstveno osiguranje na primer. A upravo su to oblasti u kojima možemo da se nađemo, u kojima se upravo ostvaruju te privilegovane veze. Bolnicama će upravljati Srbi, od srpskih sredstava, obrazovanje isto tako treba da bude reformisano da deca mogu da se školuju na svom jeziku, iako se na tome već radi u Prištini, mogu da kažem da ćemo vrlo brzo imati konkretne predloge za obrazovanje na srpskom jeziku, i to za niže, srednje i visoko obrazovanje. Da dodam da je još jedna moja inicijativa bila da nemački ambasador pomigne u uspostavljanju TV kanal na srpskom, na Radio-televiziji Kosovo. Radimo ono što možemo, i mislim da o ovome možemo da se dogovorimo, jednom kada se po strani ostavi statusna tema".
Kažite mi, video sam to i u nacrtu strategije, pominjete povećano prisustvo DS na severu i kažete da je to jedan od većih problema, ako sam dobro razumeo?
"Ne zauzimam stavove u vezi sa političkom situacijom u Srbiji, i bez obzira da li se to preliva i na sever, da li je DS, DSS, NS, nemam stav o tome. Mogu li da kažem da žalim što je bilo pokušaja pretnji i zastrašivanja ljudima koji su hrabro istupili i učlanili se u naše pripremne timove na severu, to je stvarno za žaljenje. Svi bismo voleli da vidimo da predsednik Tadić uspe u naporima da zemlju priključi EU, ali sam siguran da će i on da se složi da sa svim problemima koje imamo na Kosovu možemo da se suočimo na demokratskim osnovama, i da težimo slobodnom i multietničkom suživotu, i da su pretnje i zastrašivanja deo stargo načina razmišljanja".
O kakvim pretnjama govorite?
"Ne bih o detaljima, jer ne smem da otkrivam imena tih ljudi upravo zbog njihove bezbednosti, i ima raznih načina, obično su to verbalne pretnje. Neću od toga da pravim veliki problem, ali hoću da kažem da ako želimo da napredujemo, to ne može biti na osnovama zastrašivanja, ljudi moraju slobodno da odlučuju".
Nekoliko puta ste pomenuli tokom intervjua odluku MSP-a, i da sa time i završimo. Srbija očekuje mišljenje u sopstvenu korist, a Vi očekujete da će ona ići u korist nezavisnosti Kosova?
"Da završimo velikim rečima, ne mislim da će biti 1:0 za Kosovo, ili 1:0 za Srbiju, verovatno će biti nerešeno. Ne mogu da znam šta će uvažene sudije odlučiti, ali mislim da će u mišljenju biti ponešto za svakoga, a to je upravo najbolja osnova za napredak ka EU, a toi je sledeća faza".
Moje poslednje pitanje je, kada MSP donese mišljenje, Beograd želi da otpočne ststusne pregovore, a Vi kažete da će oni biti tehnički. Postoji li šansa za nove pregovore o statusu?
"Ne mislim da je to realno. Zar zaista mislite da će posle dve godine vlada ovde reći: Ok, izvinite, ovo je bilagreška. vraćamo se pod srpski suverenitet. Ja ne mislim da će se to dogoditi. Tako da, bilo šta da bude na kraju, jedna stvar mora da bude jasna, nezavisnost, a da budem jasdan ovde govorim kao specijalni civilni presdtavnik, nezavisnost je nepovratna. A razgovora svakako mora biti, i to što pre, o tehničkim pitanjima kao što su energija, saobraćaj, i to sve u regionalnom kontekstu, pa tek onda možemo o političkim pitanjima. Ali da neko misli da možemo da nastavimo tamo gde smo bili pre dve i po godine, i otvorimo pregovore o statusu, to nije moguće. Niti će ovdašnji lideri to uraditi, niti će i h na to terati zemlje koje su priznale Kosovo. Ali ne mislim da je to tragedija, ima mnogo važnog posla da se uradi, i nadam se da će Beograd radije da se fokusira ka EU, nego ka Kosovu. Ne možete predugo te dve stvari držati odvojeno, jer će u nekom trenutku doći do poklapanja. Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo, to nije uslov za članstvo u EU, ali u nekom trenutku regionalna saradnja će biti neophodan uslov za proces pridruživanja, i to održiva regionalna saradnja".
