Izvor: RTS, 26.Jan.2011, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Dik Marti
Izveštaj o trgovini organima je "upiranje prstom" i sada su na potezu pravosudni organi i političke vlasti, sada je na njima da se pokrenu i reaguju, rekao u ekskluzivnom intervjuu za RTS specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti.
Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti pre nešto više od mesec dana objavio je svoj izveštaj pod nazivom "Nehumano postupanje sa ljudima i nezakonita tajna trgovina ljudskim organima na Kosovu".
Juče su o tom dokumentu i njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << amandmanima debatovali i glasali poslanici iz 47 zemalja članica Saveta Evrope. Iza 27 stranica konačnog teksta stoji oko dve godine rada, pre svega marljivog poslanika švajcarskih liberala, člana komiteta za pravne poslove i ljudska prava Saveta Evrope Dika Martija.
Marti u eksluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Srbije govori o metodama koje je primenjivao prilikom sastavljanja izveštaja, o političkim i medijskim odjecima, o napadima na njega i o tome kakvo ponašanje vlasti u Srbiji bi najviše pomoglo namerama tog izveštaja.
Parlamentarna skupština se izjasnila i usvojila vaš izveštaj i preporuke, koje su iz njega proizašle. Da li je rezultat onakav kakav ste očekivali?
Marti: Jasno je da, kada ste uključeni u jedan tako delikatan, težak i složen posao, nadate se da će taj posao vaše kolege shvatiti i odobriti. Moram da kažem da sam bio iznenađen, očigledno prijatno iznenađen, toliko jasnim i nepobitnim rezultatom glasanja. Mislim da je reč o važnoj poruci, koja je ovime upućena iz Parlamentarne skupštine, uprkos svim kritikama i napadima na moj izveštaj. Mislim da ovako ogromna većina glasova za izveštaj pokazuje kolika je podrška koju mu je dala Parlamentarna skupština Saveta Evrope i smatram da je time upućena važna poruka svim institucijama, koje sada stvarno i istinski sve usvojene preporuke treba da pretoče u dela.
Parlamentarna skupština se izjasnila pozitivno i o drugom dokumentu, koji je na neki način vezan za vaš izveštaj. Reč je o preporukama mera zaštite svedoka. Vi ste mnogo govorili o neophodnosti zaštite svedoka. Šta mislite, da li je i to na neki način još jedna mala pobeda za Vaš izveštaj?
Marti: Ja ne mislim da treba govoriti o pobedi, jer to ne bi bio pravičan izraz. Smatram da je to takođe odraz podrške rezultatima rada gospodina Gardeta, koji se u svom izveštaju nije bavio samo svedocima na Kosovu, već i u celokupnom regionu. Taj izveštaj podvlači koliko je fundamentalno važna zaštita svedoka. I ako do sada pravda nije bila zadovoljena, ako je postojao veliki broj ljudi, koji su izbegli pravdu, to je i zato što nismo bili u stanju da efikasno zaštitimo svedoke. Poznato vam je da su svedoci zastrašivani, ubijani i mislim da je upravo to skandalozno.
Sa koliko svedoka ste vi razgovarali? Da li je reč o desetinama, stotinama? Da li su razgovori vođeni oči u oči? Kakve ste metode koristili tokom vaše istrage?
Marti: Nisam u poziciji da vam otkrijem bilo kakve detalje. Sve što mogu da kažem jeste da je reč o neposrednim svedocima događaja, koji su u stanju da posvedoče o onome što su videli i što su lično čuli. Meni je stalo da o njima ne otkrijem ni jedan jedini detalj, koji bi mogao da doprinese njihovoj identifikaciji. Onog dana kada se tim svedocima budu pružile sve pravne garancije i zaštita, siguran sam da će progovoriti.
U Vašem izveštaju, vi izdvajate Dreničku grupu kao glavnu grupu koja je činila zločine. Kakva je razlika između te i ostalih grupa Oslobodilačke vojske Kosova?
Marti: U izveštaju je sve to objašnjeno kako se ne bi stekao utisak da se kriminalizuje celokupna Oslobodilačka vojska Kosova, jer OVK nije bila tradicionalna vojska, nije bila homogenizovana na tradicionalan način, nije imala na svom čelu jednog generala i hijerarhijsku piramidu. To je pre svega bio skup različitih grupa sa različitim vođama, koje nisu obavezno činile jedinstvenu strukturu. Dakle, nije moguće kriminalizovati celokupnu OVK kao takvu, ali je jasno da je kriminalni element izvukao korist iz te vojne ili, ako hoćete, paravojne strukture.
U izveštaju pominjete nekoliko hiljada osoba nestalih tokom rata na Kosovu, kao i 470 osoba nestalih posle rata. Međutim, upozoravate da bi taj broj mogao da bude mnogo veći. Zašto je bilo teško doći do preciznog broja?
Marti: Zato što nije moguće tačno prebrojati nestale, kao ni tačno vreme kada su nestali. Imali smo konkretne nagoveštaje, na primer, da su prijavljivani datumi nestanaka, koji se se razlikovali od stvarnih datuma. Razlog za to je veoma jednostavan. Ako bi nestanak bio prijavljen pre određenog datuma, u ovom slučaju 12. juna - okončanja rata, porodici bi sledovale određene finansijske beneficije. Ako bi osoba bila prijavljena kao nestala posle tog datuma, ona više ne bi bila tretirana kao žrtva ratnih sukoba i kod kosovskih Albanaca to bi pobuđivalo sumnju da je reč o izdajniku ili sumnjivoj osobi.
Vi ste postali poznati svetskoj javnosti po drugom izveštaju, objavljenom u junu 2007. godine. Taj izveštaj bavio se tajnim letovima, zatvorima i transferima zatvornika, koje je obavljala CIA. U njemu ste imenovali 14 evropskih zemalja kao saučesnike u tim tajnim operacijama. Da li vas je rad na tom izveštaju na neki način preporučio Savetu Evrope za posao izvestioca u slučaju Kosova? Kako uopšte teče izbor izvestioca u Savetu Evrope?
Marti: Suštinski, mislim da je delimično tome doprinela moja profesionalna prošlost kao istražnog sudije, tužioca i državnog službenika, koji je vodio istrage u vezi sa organizovanim kriminalom i međunarodnom trgovinom narkoticima. Mislim da je to svakako bio jedan od kriterijuma tokom izbora. Činjenica da sam bio izvestilac o tajnim letovima i zatvorima CIA u Evropi je svakako takođe doprinela da me komisija izabere za izvestioca i u ovom slučaju. Takođe, mom izboru doprinela je i činjenica da sam prilikom rada na izveštaju o tajnim zatvorima pokazao sposobnost da doprem do svedoka, koji su morali da budu zaštićeni i čiji identitet ne bi mogao da bude obelodanjen bez ogromnog rizika. Svedoci su imali poverenje u moju profesionalnost, ali i u Savet Evrope i u njegovu privrženost zaštiti ljudskih prava, koja nikada ne može da bude dovedena u pitanje i koja je jasan prioritet. To je vrednost povodom koje se nikada ne možemo cenjkati i mislim da se po tome razlikujemo od drugih političkih institucija.
Upravo ste pomenuli da ste bili tužilac i istražni sudija. To je bilo u gradu Tićinu?
Marti: Da.
Rekli ste da je za Vas, prilikom rada na ovom izveštaju, polazna tačka bila knjiga gospođe Karle del Ponte, objavljena pre dve godine pod naslovom "Lov - ratni zločinci i ja". Gospođa Del Ponte je takođe bila istražni sudija i tužilac u Luganu. To je isti kanton, zar ne?
Marti: Tako je.
Vi ste se poznavali?
Marti: Mi se veoma dobro poznajemo.
Da li ste radili zajedno?
Marti: Mi smo kao državni službenici - istražne sudije ili tužioci, radili za pravosudne institucije čije se nadležnosti nisu direktno preklapale. Dakle, nismo neposredno radili zajedno, ali naravno da smo se poznavali. Njena knjiga je poslužila kao povod da se pokrene postupak u Savetu Evrope, koji je doveo do mog izveštaja. Njena knjiga je dakle, na neki način, startna pozicija mog izveštaja.
Tokom jučerašnje debate naglasili ste da je Savet Evrope čuvar vrednosti koji mora da štiti istinu. Da li je upravo to bila, na neki način, Vaša ideja vodilja tokom dve godine Vašeg rada na ovom izveštaju?
Marti: Da, mislim da je sav naš rad zasnovan na tom principu. Ne može biti demokratije bez transparentnosti i istine. Tokom celokupne istorije čovečanstva, kada god je neko pokušao da sakrije istinu, da laže narod, takva priča imala je bolan kraj. Zato mislimo, i mislim da je to je i filozofija Saveta Evrope da unapređivanje i potvrda ljudskih prava, kao i demokratija, uvek povlače traganje za istinom.
Naglasili ste da Vaša istraga nije imala karakter policijske istrage. Kakav je stvarni cilj Vaše istrage? Šta bi to u nekom scenariju iz snova trebalo da proistekne iz njega?
Marti: Mi smo skupština političara, svi mi smo poslanici u parlamentima zemalja iz kojih dolazimo. Svi mi, kako da to najbolje izrazim, osećamo izvesnu privrženost načelima Saveta Evrope i njegovim aktivnostima, koje su za nas dodatne aktivnosti pored onih koje obavljamo u matičnim parlamentima. I zato smo ovde. Svi mi smo pomalo čuvari vrednosti i načela izraženim u Evropskoj povelji o ljudskim pravima. I kada smatramo da nešto ne valja, mi u to upremo prst. Suštinski, ovaj izveštaj je upravo to - upiranje prstom. I posle te optužbe, koja je detaljna, konkretna, sada je potez na pravosudnim organima i političkim vlastima, koje treba da podignu na noge pravosudne institucije, koje će biti efikasne i verodostojne. Dakle, sada je na tim organima i zvaničnicima da se pokrenu, reaguju i uspostave sve neophodne strukture.
