Izvor: Mondo, 22.Nov.2014, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interstellar (FILMSKA RECENZIJA)
Kolumnista MONDA Miško Bilbija je skenirao film "Interstellar". Pročitajte njegovu analizu i ocenu.
Interstellar(2014)
Režija: Krostofer Nolan
Uloge: Metju Mekonahi, En Hatevej, Džesika Čestein
Distributer: Blic
Nadam se da ovolika količina odličnih SF filmova koja nas je zadesila u poslednjih par godina nije slučajna. Čak i ako one silne superherojske filmove ne podvedemo pod ovaj žanr (a mogli bismo, bez problema), >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << svejedno nam ostaje neuobičajeno veliki broj odličnih, ili barem zanimljivih ostvarenja iz ovog žanra. Uostalom, samo smo u poslednjih godinu dana imali prilike da i u našim bioskopima vidimo TRI zaista velika SF filma.
Počelo je ''Gravitacijom'', miljenikom festivala i filmskih kritičara, zatim su nas zaskočili ''Čuvari galaksije'', blokbaster koji je privukao milione u bioskopske dvorane, a sada je konačno stigao i ''Interstellar'', vizionarski visoko-budžetni spektakl Kristofera Nolana, film koji je najavljivan i kao ''Odiseja'' ovog vremena. U realnosti u kojoj se svemirska istraživanja i putovanja sve manje pominju, a još ređe i ostvaruju, bioskopsko platno nam je ostalo kao jedini prozor u svemir i njegove misterije.
Foto: Interstellar
Stil Kristofera Nolana nam je odavno poznat, ne samo iz filmova o Betmenu, ali kada se govori o toj kategoriji, uglavnom se misli na vizuelni izražaj ovog autora. Nolan zaslužuje mnogo više, jer kao i kod mnogih drugih velikih reditelja, njegovo vizuelno i narativno su nerazdvojivi segmenti, pa to ni ovog puta nije izuzetak. Kada tome dodamo i sve ostale filmske elemente, pre svega kasting i same glumačke kreacije, jasno je da se u bioskopima trenutno vrti film koji nikako ne biste smeli da zaobiđete.
Vreme na planeti Zemlji polako otkucava i civilizacija je na rubu propasti. Iako su svi resursi usmereni ka proizvodnji hrane i pukom opstanku vrste, naučnici pokušavaju da pronađu rešenje koje će čovečanstvo izmestiti sa Zemlje i osigurati budućnost negde među zvezdama. Metju Mekonahi je astronaut-pilot koji se prihvata zadatka da svoj svemirski brod doveze do Saturna u čijoj se blizini nalazi crvotočina, to jest prečica ka galaksiji u kojoj su locirane tri planete koje kruže oko crne rupe poznate pod imenom Gargantua i koje bi mogle da posluže kao novo utočište.
Velika tema i ogromna Nolanova ambicija neminovno upućuju na klasike žanra i na pogled u istoriju kinematografije. Iako Nolan u tom kontekstu pominje ''Metropolis'', ''Blade Runner'' i ''Odiseju u svemiru'' (''Osmi putnik'' i ''Star Wars'' takođe, ali više kao uzore po pitanju dizajna filma), jasno je da je Kjubrikov klasik taj koji je najviše uticao na Nolana, ali i samo njegovo priznanje je simptomatično; ono više zvuči kao ograđivanje nego kao pisanje posvete - ''Niko ne može filmove da pravi u vakuumu. Pravimo naučno-fantastični film i nikako ne možemo da se pretvaramo kao da ''Odiseja'' nikada nije ni postojala''. U isto vreme, Nolan pominje još neke filmove koji postoje van već pomenutog vakuuma - ''Blago Sijera Madre'' kao film o ljudskoj - prirodi ili ''Bliske susrete'' kao porodični film. I zaista, sve to ima mnogo više smisla nego hladna i daleka ''Odiseja''.
Lično, ni dan danas baš u potpunosti ne shvatam šta su Kjubrik i Klark hteli da nam kažu daleke 1968. godine, ali Nolanova vizija budućnosti mi je zato mnogo bliža i prepoznatljivija. Sada već poslovično fenomenalni Mekonahi je jedini član posade koji na Zemlji ostavlja svoju porodicu, pre svega decu, svestan da će, ako se ikada i vrati sa svoje sumanute misije, Ajnštajnova formula pojesti decenije i decenije i tako ga definitivno napraviti najusamljenijim ljudskim bićem, ali upravo je to detalj po kojem se ''Interstellar'' toliko razlikuje od ''Odiseje''. Nolanov film je pre svega epska, ali i sentimentalna priča o žrtvi i o ljubavi, priča koja u isto vreme pokreće i pitanja o smislu života i pravcu u kojem se čovečanstvo kreće.
No, dosta je velikih reči i dubokih misli. ''Interstellar'' je, pre svega, spektakularan SF film koji, iako traje skoro puna tri sata, iz svakog gledaoca u isto vreme izvlači i poslednje atome snage, ali ga i puni nekom neobjašnjivom i novom energijom. Iako na trenutke komplikovan i opterećen uvek zbunjujućim vremenskim paradoksima, nadrealan, zahtevan i emotivan, ovaj film je napisan savršeno precizno, pa se sve to pomenuto nekako lako i pitko pretvara u svemirsku avanturu prihvatljivu i onima koji vole da im je sve sažvakano i tako servirano. Iako bez velikih i masovnih akcionih sekvenci, film je obojen zaista genijalnim tehničkim rešenjima i specijalnim efektima iz budućnosti, pa ga i to svrstava u blokbastere. Konačno, 300 miliona za 9 dana - i te brojke nam nešto govore.
Foto: Interstellar
Nema šta, ''Interstellar'' je još jedan trijumf za Kristofera Nolana i još jedan očaravajući naučno-fantastični film ovog novog veka. Sad nam opet ostaje da brojimo dane do novog Nolanovog projekta i do novog bega među zvezde.
Ja: ****1/2
