Izvor: Politika, 03.Jun.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet nije prvi na spisku želja Kubanaca
Širom zemlje otvara se 118 mesta za virtuelno umrežavanje koje će koštati 4,5 dolara po satu, što je četvrtina mesečne zarade
Od sutra će Kuba na 118 mesta širom zemlje pružati građanima usluge interneta. Do sada je virtuelno umrežavanje bilo moguće samo u hotelima, naučnim ustanovama, pojedinim državnim službama i univerzitetima. Vladinim dekretom objavljenim prošlog utorka u zvaničnom službenom glasniku precizira se da će novootvorenim „internet kafeima” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upravljati državna telekomunikaciona kompanija „Etesa”. Službenici ove ustanove vodiće računa da „korisnici ne ugroze bezbednost, integritet i suverenitet nacije”.
Korišćenju interneta raduje se veliki broj Kubanaca iako će ova zabava spadati u kategoriju luksuza. Jedan sat u sajber-prostoru koštaće klijente čitavih 4,5 dolara, što je skoro četvrtina prosečne plate na Kubi, koja iznosi 20 dolara.
Prvi korak u oslobađanju sajber-prostora došao je u trenutku kad su već sve zemlje sveta, mnoge među njima daleko siromašnije od Kube, odavno globalno umrežene. Poluvekovni američki embargo, nedostatak sredstava, i uzdržavanje vlade Raula Kastra da široj javnosti omogući pristup nedirigovanim informacijama, uticali su na to da Kuba ostane na poslednjem mestu među latinoameričkim zemljama, po korišćenju interneta.
Pristup internetskoj mreži iz privatnih domova, sa mobilnih telefona ili laptopa, zvaničnici najavljuju u bliskoj budućnosti.
„U budućnosti Kubanci će moći da se povežu sa internetskom mrežom iz svojih stanova, ali je u ovim okolnostima prioritet da se otvore kolektivni centri, kako bi sa što manje ulaganja internet koristilo što više osoba”, rekao je Vilfredo Gonsales, zamenik ministra za komunikacije, u intervjuu „Granmi”, zvaničnom organu Komunističke partije Kube.
Otvaranje ostrva ka virtuelnom prostoru bilo je moguće tek kada je u januaru pušten u rad podvodni optički kabl koji je Kubu povezao sa Venecuelom i Jamajkom.
Po zvaničnim podacima, do sada je ograničen pristup internetu imalo 68.000 medicinskih radnika koji su iz svojih stanova mogli da uđu u podatke Ministarstva zdravlja ili u stručne medicinske enciklopedije. I pojedini novinari i naučnici imali su pristup određenim sajtovima iz svojih domova, a korišćenje interneta u hotelima dozvoljeno je samo strancima. Nezavisni izvori, koji prikupljaju podatke za celu Latinsku Ameriku, tvrde da sa samo tri odsto stanovništva koje ima pristup međunarodnim sajtovima Kuba daleko zaostaje za svim drugim latinoameričkim zemljama.
Disidentski listovi i sajtovi koji izlaze van Kube tvrde da će upotreba interneta u novootvorenim prostorijama biti strogo nadzirana, i da će svaki klijent biti primoran da se identifikuje pre nego što sedne za kompjuter. Sedamdeset miliona dolara za optički kabl oduzeto je iz i ovako praznog džepa Kubanaca, da bi „režim mogao da postigne svoj cilj i ostvari potpuni nadzor nad privatnim komunikacijama”, piše u uvodniku disidentski „Dijario de Kuba”.
Ali potpuno drugačije razmišlja grupa okupljena oko bloga „La hoven Kuba” (Mlada Kuba), koji trenutno uživa blagoslov zvanične Havane iako je bio u jednom trenutku zabranjen. Mladi autor bloga polemiše sa kritičarima koji smatraju da su promene na Kubi kozmetičke a ne suštinske. Naglašava šta se sve izmenilo: Kubanci danas mogu da dobiju pasoše i ne moraju da čekaju na „apsurdnu dozvolu” za izlazak iz zemlje, da iznajme sobu u hotelima u kojima su doskoro mogli da odsedaju samo stranci, i da koriste internet, „ma koliko to bilo skupo”.
Internet, ističe ovaj bloger, „nema suštinski značaj za osećaj slobode, kako bi to neki hteli da nam dokažu” .
„Mlada Kuba”, čiji je blog posle kratke nemilosti vraćen u sajber-prostor, i na njemu je emitovana fotografija blogera sa najvišim funkcionerima države, uzela je na sebe zadatak da osvesti svoje vršnjake kako ne bi podlegli zapadnoj propagandi.
Vašington već godinama tvrdi, kažu ovi blogeri, kako „Kuba strahuje od interneta jer će sa njegovim dolaskom doći kraj naše revolucije”. Ako su u to tako sigurni, polemišu mladi revolucionari, „zašto onda nisu dozvolili da se Kuba poveže sa optičkim kablovima koji prolaze vrlo blizu naše obale”.
„Mlada Kuba” tvrdi da je nedavno sprovela istraživanje, na svoju ruku. Kada su 770 osoba upitali kojoj od tri vesti bi se najviše obradovali kad bi je pročitali (reforma migracija, eliminacija dvostruke monete ili opšti pristup internetu), samo 29 odsto je odgovorilo da bi se najviše radovali virtuelnom umrežavanju sa svetom. Nisu naveli kako su birali ovih 770 osoba, ni šta je na prvom mestu u spisku želja.
Mlada Kuba najavljuje novu akciju u svom sledećem blogu: oni žele da zaštite svoju zemlju od zloupotreba virtuelnog prostora. Biće mnogo njih koji će hteti da izvrću informacije, i to bi moglo da „pogodi ugled koji Kuba uživa u svetu”. Zato predlažu da se uvedu zakonske mere predostrožnosti pre nego što internet postane široko dostupan.
Z. Šuvaković
objavljeno: 03.06.2013.
