Izvor: Blic, 10.Sep.2010, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interes građana je uvek na prvom mestu
“Stvari koje čine osnovu svakodnevnog života ljudi poput gradskog prevoza i snabdevanja energentima (struja, gas i daljinsko grejanje) ne smeju da budu podvrgnuti nekim interesima za ostvarivanje profita. Zato su dva velika preduzeća koja se bave upravo ovim poslovima sto odsto u vlasništvu Grada Beča, jer zastupamo stav da ove funkcije moraju da budu obezbeđene u interesu svih” – rekla je na početku razgovora za „Blic” Renata Brauner, vicegradonačelnica Beča.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Da li su i ostala, pre svega komunalna preduzeća, u vlasništvu Grada ili su u neke poslove uključeni i privatnici?
- Mi imamo preduzeće "Bečki holding” koje je u stvari krovna organizacija za brojna preduzeća koja su takođe u svojini grada i koja se bave najrazličitijim delatnostima. Međutim, postoje brojni primeri, odnosno aktivnosti koje radimo zajedno sa privatnicima. Naša ideja je da zajedno sa njima sarađujemo kako bi sa jedne strane podržali i motivisali privatne investicije ali i da se istovremeno, u interesu celokupnog razvoja, određene stvari obezbede. Veliki je broj takvih primera, počev od plovne veze između Beča i Bratislave, ali i velikih projekata poput razvoja čitavih gradskih četvrti na kojima sarađujemo sa više privatnih preduzeća.
Da li je u pitanju samo urbanističko uređenje ili, primera radi, u obzir dolazi i komunalno opremanje nekog dela grada?
- I jedno i drugo. Na primer, formiramo zajedničko, mešovito preduzeće koje ima svoja "ćerka preduzeća” zadužena samo za stanogradnju, doseljavanje, istraživački rad... U jednoj gradskoj četvrti radili smo kampus u saradnji sa privatnim sektorom. Izgrađene su laboratorije i kancelarijski prostor, i mladim preduzećima su stavljena na raspolaganje ova sredstva. Kada ona ostvare uspeh i zarade novac, onda će moći i da steknu vlasništvo nad tim prostorom, odnosno da ga kupe. Radi se o tome da uvek treba dati neku start-ap pomoć, pomoći u početku, čime pomažete samom gradu da se razvija.
Dakle, generalan zaljučak je da je učešće privatnog sektora dobra stvar za grad?
- Apsolutno je tako. Naravno, uvek morate da vodite računa o interesima druge strane. Grad naravno želi da sva preduzeća imaju uspeha, a uspešna su ako mogu da zarađuju novac i plaćaju porez.
Na koji način se donose odluke kada je u pitanju razvoj grada? Da li postoje
strategije ili urbanistički planovi i koliko se morate pridržavati toga?
- Politički odgovorne osobe u gradskoj vladi, odnosno članovi gradskog veća formiraju odbore sastavljene od činovnika i stručnjaka koji rade na izradi planova razvoja grada. Zatim se određuje površina i namena datog prostora, i ta namena je obavezujuća za sve. Kada se radi promena, ona mora da bude usvojena od strane tog tela.
Koliki je politički uticaj u takvom odlučivanju? Da li se više pita struka ili
politika?
- To je razumno zajedništvo, međusobna saradnja... U najvećoj meri se pita struka ali, naravno i politika ima odgovornost pošto, na kraju krajeva, mora da donosi odluke. Mislim da politika ne treba da bude shvaćena tako da se se zastupaju samo stranački interesi, već da se nađu politička rešenja u interesu stanovništva. U čitav taj proces pokušavamo da uključimo i sve građane Beča. Vode se diskusije sa stanovništvom o gradskim planovima i pokušavamo zajednički da dođemo do kompromisa. Ako je reč o planovima razvoja grada, političari izrade predlog i stave ga na diskusiju.
Koliko su građani zainteresovani za sve to, da li predlažu inicijative i da li se one usvajaju?
- Građanske inicijative postoje i među njima ima zaista dobrih predloga koji se i usvajaju i prihvataju. Međutim, ima i onih koji su stalno protiv nečega.
Kakav je Vaš generalni utisak o Beogradu i šta bi bila vaša preporuka beogradskim vlastima?
- Imam veoma pozitivne utiske o Beogradu. Grad je prelep, živ i to mi se veoma sviđa. Kada su, na primer reke u pitanju, Beč može nešto da nauči od Beograda, jer je na beogradskim rekama mnogo više dešavanja nego u Beču. Ipak, neophodno je da se razvoj kreće regulisanim putevima. Prema mom mišljenju, najvažnije za jedan grad jeste da se osnovne potrebe ljudi ne otuđe, ne daju u ruke nekom drugom, već da se obezbedi dominantan uticaj Grada i interesa njegovih stanovnika, zajedno sa privatnicima, međunarodnim saradnjama.
Država nam pomaže da gradimo metro
Na koji način se u Beču finansiraju veliki gradski projekti? Da li je dovoljan samo gradski budžet, ili je neophodna pomoć Republike, krediti...?
- Modeli finansiranja su potpuno različiti. Na primer, za stambene projekte imamo sistem „dotiranje stanogradnje” i veliki broj stanova je izgrađen upravo na ovaj način. Savezna vlada izdvaja novac i on se, uz veoma stroge uslove, namenski troši samo za to. Gradovi i opštine se takođe rade ovaj posao, i ti stanovi su veoma povoljni. Tako obezbeđujemo stanove za ljude koji nemaju visoka primanja, a sa druge strane, utičemo i na tržište nekretnina. Kada je u pitanju metro, sa Saveznom vladom imamo dogovor da po 50 odsto troškova snose Grad i Republika. Brojni su projekti sa različitim metodama finansiranja, i oni se plaćaju i iz budžeta, u saradnji sa privrednicima, iz kredita, evropskih fondova.
