Izvor: N1 televizija, 24.Nov.2017, 19:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Institucije s najosetljivijim podacima, najmanje zaštićene

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Danilo Krivokapić iz Share fondacije kažu da nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti niko nije video, iako je ministarka pravde rekla da je donet. Ističu da nikako ne sme da se donosi po hitnom postupku, i da je potrebna najšira moguća rasprava o njemu.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi, između ostalog, trebalo da sprečava i sankcioniše zloupotrebe, donet je 2008. godine, ali ima mnoge nedostatke. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Iako se od 2013. godine najavljuje donošenje novog zakonskog rešenja, i dalje nije jasno kada će ga Srbija dobiti. Dodatnu zabunu unela je izjava ministarke pravde Nele Kuburović da je nacrt zakona gotov, što su kasnije demantovali drugi predstavnici ministarstva rekavši da je pri kraju radna verzija zakona.

Zašto pri izradi novog zakona nisu konsultovavni poverenik za informacije od javnog značaja i civilni sektor, kakav nam je zakon potreban da bi privatnost građana bila zaštićena, kakva je trenutna situacija u toj oblasti?

Poverenik za inforamcije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da do dana današnjeg nisu videli taj tekst, niti ima linka na bilo kakav sajt na kom se taj tekst nalazi.

Od 2008. godine, kada je zakon donet, je bilo prilično jasno da ga treba menjati, dodao je. Vršio sam pritisak i 2012. je vlada je prihvatila sugestiju i formirala radnu grupu sa ciljem da se nacrt pojavi 2013, objašnjava poverenik.

On ističe da se za to vreme problemi gomilaju, i da je situacija, ovakava kakva je, nerazumljiva.

Danilo Krivokapić iz Share fondacije kaže da se Srbija danas nalazi na samom početku procesa donošenja novog zakona, a da su četiri godine iza nas izgubljene. Ovaj zakon ne sme da se donese na brzinu, naglašava gost Dana uživo. Ne radi se samo o zaštiti podataka, obaveštajnim službama, ljudskim pravima na internetu, već i o celokupnoj industriji, istakao je Krivokapić.

Poverenik je napravio jedan model, u saradnji sa civilnim sektorom. Model je, pojašnjava Šabić, napravljen u oktobru 2014. godine i dostavljen je Vladi koja je ocenila to kao dobro, i odakle je rečeno da će taj model biti osnova za zakon koji su najavili za 2015. Umesto da se raširi rasprava o tom modelu, pojavio se taj loš zakon, rekao je Šabić. "Taj se model izgubio, nestao u administraciji i sad smo tu gde jesmo".

Krivokapić kaže da civilni sektor ne može da raspravlja o normativnim rešenjima: "Čekamo nacrt da kažemo šta moramo popraviti".

Ističe da je naophodno da se mišljenje čuje iz različitih sektora - telekomunikacije, zdravstvo, IT sektor imaju različite interese i na njih to jako utiče.

Govoreći o zaštiti podataka u svetu, Šabić je naveo da se došlo do te mere da jedan moćan savez, neformalan, između Evrope i SAD, koji je počivao na ogromnoj distribuciji podataka u oba smera, a zasnivao se na jednom američkom aktu - da taj akt padne pred Evropskim sudom pravde, jer su, između ostalog, američke obaveštajne službe nekontrolisano pristupale podacima građanima.

Internet ne poznaje granice i donošenje dobrog zakona je samo početak kako bismo zaštitili naše građane, navodi Krivokapić. Dodaje da Facebook i Google poseduju najviše naših podataka, a da je problem što te kompanije nemaju predstavike u Srbiji.

Dok Srbija čeka donošenje novog zakona, EU je u aprilu 2016. godine donela Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti, koja je predstavljena kao najvažnija promena u regulativi zaštite ličnih podataka u poslednjih dvadeset godina. Uredba na teritoriji EU stupa na snagu 25. maja 2018, a Srbija će morati da se uskladi sa novim standardima.

Šabić je, vraćajući se na nacrt našeg zakona, istakao da on nikako ne sme da se donese po hitnom postupku i da mora ući u najširu raspravu. Nije dobra ideja da mi imamo vremena da čekamo do maja, kad počinje da se primenjuje ta Uredba u EU, dodaje.

Jedna od evropskih novina je da se pravila odnose na sve kompanije koje obrađuju privatne podatke građana EU, bez obzira iz koje zemlje kompanije dolaze. To znači da će i srpske kompanije, koje "rukuju" ličnim podacima na teritoriji EU, morati da poštuju ove propise. Povećane su i sankcije, pa tako za kršenje Uredbe pravno lice može biti kažnjeno do 4 odsto godišnjeg prometa ili sa 20 miliona evra ako, na primer, ne pribavi pristanak korisnika za upotrebu njegovih podataka.

Šabić kaže da to nije relevantno za naše građane, ali dodaje da, ipak, imamo kompanije koje rade i koje uspevaju na tom tržištu. Zabrinut sam činjenicom da one nisu upozorene na konsekvence - svako ko se upusti u obradu podataka građana EU, izlaže se ovim sankcijama, a 20 miliona evra to nije šala, kaže poverenik.

Ekscesi koji se brutalno kažnjavaju u svetu, kod nas završe opomenom, naveo je.

Matični brojevi 5.190.396 punoletnih građana Srbije bili su deset meseci javno dostupni na sajtu Agencije za privatizaciju tokom 2014. godine. Link je kružio društvenom mrežom Twitter, a podaci su preuzimani u više navrata. Za to niko nije odgovarao.

Osvrćući se na to, Šabić je rekao da je to na prvi pogled izgledalo kao vrlo solidno zaštićena baza, a zapravo je bila otvorena, i na otvorenom linku, i ne znamo ko je sve uzeo matične borijeve građana. Priča je bizarna  - nigde u svetu nije bilo kompromitacije tog nivoa, dodaje poverenik.

Krivokapić kaže da se čitav slučaj završio zastarelošću, a da je Agencija za privatizaciju zatvorena.

Govoreći o novoj Uredbi iz EU, Krivokapić ističe da svaka kompanija u Srbiji, koja namerava da se bavi obradom podataka, mora da ispuni još strože uslove ako misli da posluje na evropskom tržištu, jer se to vodi kao izvoz podataka.

Poznat je i slučaj da su procurili podaci iz psihijatrijske klinike, koiji su objavljeni na jednoj televiziji.

Krivokapić kaže da novi zakon ne rešava takvo pitanje, a da po krivičnom zakoniku preti zatvorska kazna. Nije ni u pitanju zakon, već i to da li ova država želi da poštuje ta pravila, dodao je Krivokapić.

Šabić kaže da je teško zamislivo u Evropi da se psihijatrijski dosije pojavi u talk show-u, i da bi za takav slučaj kazne bile basnoslovne, a da bi možda došlo i do zatvaranja psihijatrijske ustanove. "A kod nas je to završeno opomenom", istakao je.

Sa imamo zakone koji se ne primenjuju, to je floskula, zakoni koji se ne primenjuju i nisu zakoni, kaže Šabić. Zakoni važe za raju, ali elita nekažnjeno krši zakon, dodao je.

Baze podataka u državnim institucijama

Krivokapić je preneo da je Share fondacija obišla šest velikih institucija. Naveo je da u Srbiji postoji 11.000 organa vlasti, da svaki od njih ima svoje baze podataka. Veće imaju bolju zaštitu, one koje imaju manje para, imaju lošiju, dodao je.

"One koje su imale najosetljivije podatke, one su najmanje zaštićene", kaže Krivokapić i ističe da je potrebno da ceo državni sistem ima jednaku zaštitu. Tome u prilog je naveo slučaj matičnih brojeva: "Imamo kompromitovan matični broj i on je izgubio svoju vrednost".

Gosti Dana uživo osvrnuli su se na oblast video nadzora (u poslovnim prostorijama, stambenim zgradama, javnom prostoru).

Kakvo je stanje sada, Poverenik bi trebalo, kaže, da zabrani stotine hiljada kamera. Ne znamo ko uvodi video nadzor u stambene zgrade, škole, šta će se snimati, šta će se dešavati sa tim materijalom, hoće li se distribuirati, naveo je. Nije video nadzor tu da bi zadovoljavao nečiju radoznalost, već da zaštiti imovinu, i ako nema loma, ekscesa, nema potrebe da to neko gleda, rekao je poverenik.

Nastavak na N1 televizija...