Izvor: B92, 03.Okt.2012, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Institucije ne poštuju zakone"
Beograd -- Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ocenila je da tri najznačajnije zdravstvene institucije u Srbiji ne poštuju zakone iz oblasti zdravstva.
Ona navodi da se zbog toga preklapaju ingerencije tih institucija.
Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje "Batut" i Republički fond za zdravstveno osiguranje ne koriste prava i obaveza po zakonu, i potrebno je uvesti malo više reda u sistem zdravstvene zaštite, rekla je Đukić Dejanović na sednici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Odbora Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu.
"Istina je da se negde sistem zaljuljao i da su tri institucije na vrhu priamide zdravstva malo pomešale ingerencije. Institut za javno zdravlje 'Batut' treba da se bavi kreiranjem zdravstvene politike i potreba zdravstva, za sprovođenje te politike je odgovorno Ministarstvo, a RŽO je naša banka koja treba da realizuje programe te dve institucije" , kazala je Đukić Dejanović.
Ona je istakla da su svi građani osetljiviji na probleme u zdravstvu u odnosu na druge segmente života i da "situacija u zdravstvu, iako svi kukaju, nije ni lošija ni bolja nego u drugim segmentima društva".
Đukić Dejanović je podsetila da će od ponedeljka svi maloletnici, trudince i porodilje do godinu dana nakon porođaja moći da se leče bez obzira da li imaju zdravstvene knjižice.
Ona je najavila i da će će od naredne nedelje i sve inspekcije u zdravstvenom sektoru - koje su sada objedinjene - zdravstvena, sanitarna, farmaceustka i granična početi da rade po novoj organizacijonoj šemi, što će doprineti da više ne bude sukoba interesa, kao i da kolega kontroliše kolegu.
Prema njenim rečima, na polju zaštite prava pacijenata trebalo bi razmotriti i mogućnost da zaštinik njihovih prava ne bude plaćan od strane zdravstvene ustanove u kojoj radi, jer je tako u procepu zbog obaveza da štiti i ustanovu koja ga plaća.
Đukić Dejanović je rekla da je formirana radna grupa za izradu predloga zakona o zaštiti zdravlja i unapređenju prava pacijenata kao i da bi bilo potrebno da se na tu temu održi više javnih rasprava.
Prema njenim recima, mnogo toga treba još da se uradi, nema razloga da gradajni recepte ne podižu i u privatnoj i državnoj apoteci, da se ne vrati savetovalište za dijabetes jer odluka o njegovom ukidanju nije bila opravdana. Dodala da je u toku priprema zakona o pravima pacijeta sa mentalnim smetnjama.
Đukić Dejanović je ukazala da je nepohodno rasteretiti sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene zaštite tako što će se 80 odsto zdravstvenih usluga obavljati u domovima zdravlja.
Na sednici odbora, koja je trajala nešto više od dva časa članovi odbora su ukazali da u nekim zdravstvenim centrima postoje zloupotrebe i korupcije za koje je ministarka rekla da moraju da budu predmet unutrašnje i spoljašnje kontrole i da time treba da se bave policija i tužilaštvo.
"Neću se baviti poslovima policije i tužilaštva jer tako ne bi mogla da radim na unapređenju zdravstvenog sistema", kazala je ministarka.
Članovi odbora su ukazali i da "pacijetne nema ko da zaštiti kada uđu u bolnica od bahatih lekara koji pokušavaju da na njhovoj nesreći zarade, jer ih tu vrbuju za razne privatne ordinacije".
Ukazano je i na činjenicu da se u Nišu 49 abortusa uradi u bolnici, a do 5.000 u privatnom sektoru, zbog sesatara koje im dele "različite kartone privatnika".
Na sednici je ukazano i da su duge liste čekanja izvor korupcije, da popavljanje aparata nije u interesu zaposlenih koji dopunski rade u
privatnom sektoru.
