Izvor: Blic, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Instant
Jedna od najupecatljivijih odlika savremenog doba jeste „teror instanta" u svim aspektima života. On se prepoznanje ne samo u planetarnom fenomenu brze hrane, sveprisutnoj apologiji „seksa na brzaka", u nestrpljivosti da se život po mogucstvu apsolvira u jednom gutljaju, vec i u pragmaticnoj orjentaciji projekata instant obrazovanja, instant podmladjivanja, ili instant ugleda.
Kao drugo lice instanta, medutim, pojavljuje se vladajuca ideologija kratkotrajnosti, koja se preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sveprisutnosti mode i obaveze da se bude u trendu, ugnjezdila u samo srce stvarnosti, postajuci neka vrsta standarda sa kojom se racuna, od na primer kupovine šporeta (ciji je garantni rok zapravo sofisticirana objava o njegovoj kratkotrajnosti), pa sve do zapošljavanja, kalkulisanih prijateljstava, usputnog zabavljanja ili sklapanja brakova.
Kratkotrajnost je zapravo postala pogonsko gorivo savremenog kapitala, koji nas, vec uveliko izdresirane na potrošnju, primorava na permanentno osciliranje izmedu obeshrabrujuce pretnje „ne-više-novog" i utešne opcije fantazma „još-ne- starog". Od kompjuterske tehnologije koja je u nekoj vrsti maratonskog nadmetanja sa samom sobom, preko mobilne telefonije koja kalkuliše sa otprilike šestomesecnim vekom svojih proizvoda, pa do medijskih produkata potpuno podredenih strategijama instant proizvodenja i još bržeg zaboravljanja svojih zvezda, sve je markirano odsustvom trajanja kao i imperativom smenjivosti na tržištu znakova.
Kratkotrajnost je takode, sa sfere potrošnje, transgredirala i u sferu politike, od lokalne do globalne scene, potvrdujuci da svaki „pseudo" vrednosni sistem, koji u toku razlicitih politickih kampanja predstavlja i štit izastavu istovremeno, racuna sa instant instrumentalizacijom, kratkotrajnošcu i „brzim zaboravljanjem" biraca. Odsustvo svake vizije, kao i svakog pozitivnog ili entuzijasticnog odnosa prema buducnosti, samo je posledica pomenute logike instanta.
