Izvor: Politika, 01.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspirišu samo udarnici i rodoljubi
Ili, kako pravu ulogu Udruženja Timočana i Krajinaca, i posle 80 godina delovanja, vidi dr Dragoljub Petrović
ZAJEČAR – Beogradskog univerzitetskog profesora u penziji dr Dragoljuba Petrovića, istoričara i pravnika po struci, sreli smo ovih dana u rodnom mu Knjaževcu, gde Gimnazija, čiji je đak bio, slavi 135. godišnjicu postojanja.
Pridružio se bivšim rudarima, bivših knjaževačkih ugljenokopa, na predstavljanju knjige "100 godina borskog rudarstva" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Božina Jovanovića, njihovog dugogodišnjeg rukovodioca. I Jovanović je bivši đak knjaževačke Gimnazije, a veliku knjigu – na oko 700 stranica velikog formata, četvrtu takvog obima u poslednjih deset godina – sačinio je sredinom devete decenije svog udarničkog života, a koautor je bio Miodrag Đurđević, borski novinar u penziji.
Za Krajinu u Srbiji
– Sada imam vremena da činim više za Timočku krajinu i njenu tradiciju kao član Udruženja Timočana i Krajinaca i kao jedan od bivših predsednika Udruženja – kaže profesor Petrović. – knjiga Božina Jovanovića i Miodraga Đurđevića o Borskom kombinatu bakra je, bez sumnje, veliki doprinos afirmaciji timočke tradicije, baš kao što je u tom rangu i knjiga bivšeg "Politikinog" novinara Jevrema Damnjanovića "Zavičajna knjiga Timočana i Krajinaca". Obe su se pojavile upravo na 80. godišnjicu Udruženja.
Inicijator osnivanja Udruženja bio je Knjaževčanin Rusomir M. Janković, nekadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu, a u najužem rukovodstvu našao se i Miomir Milenović, urednik "Politike" u prvoj godini Prvog svetskog rata, sin sveštenika iz Zlota kod Bora i komita u mladosti na Kosovu i u Makedoniji. Profesor Dragoljub Petrović, izuzetan poznavalac timočke prošlosti, kaže da su udarništvo i rodoljublje od samog početka odlikovali članove Udruženja. Svaki separatizam bio im je stran. Borili su se za svoju Timočku krajinu u svojoj Srbiji, a ne kao neki danas koji pozivajući se, tobože, na tradiciju starog Udruženja, povlađuju svim nacionalistima i separatistima. Neki novi lideri sada, navodno, brane Timočku krajinu od Beograda, obećavajući joj "svetlu budućnost" u budućim naprednim evroregionima, mimo pogubnog uticaja "političkih dahija iz Beograda".
– Takva politikantska "obećanja" su opasna i zavodljiva za lakoverne – kaže Dragoljub Petrović. – Nemaju ama baš nikakve veze sa namerama rodonačelnika našeg Udruženja, niti sa onim što je zapisao Rusomir Janković. A zapisao je, a zatim je to Skupština Udruženja i usvojila, da se Timočani i Krajinci udružuju "za svoje dobro i dobro svoje celine i cele naše zemlje". I zapisao je da ovo Udruženje nije partijsko već takvo koje na zajedničkoj platformi progresa okuplja "sve rodoljube koji u svom srcu nose ljubav prema zavičaju, u ujedinjenoj otadžbini..."
Postavljeno na zdrave temelje, Udruženje Timočana i Krajinaca odolevalo je raznim iskušenjima. U Beogradu se oko njega danas okuplja više od 70.000 ljudi koji potiču iz Timočke krajine. Profesor Petrović podseća da je novinar Jevrem Damnjanović u svojoj knjizi opisao oko 2.000 znamenitih Timočana, onih što svojim delom mogu biti uzor i budućim naraštajima. Odavno su i izvan granica Srbije mnogi poznati.
Rad i učenost, a ne rat
– Za sve njih Srbija je bila ispred svake "obećane Evrope", a njihova Timočka krajina nikada nije smela biti zloupotrebljavana zarad kojekakvih liderskih i drugih ambicija – kaže profesor Petrović. – Šta to znači ako neko danas osnuje partiju sa nazivom "Živim za Krajinu" pa se pri tom pozove na tradiciju Udruženja Timočana i Krajinaca, a u isto vreme propagira kako timočke "novce" treba zaštititi od "beogradskih dahija".
To je, veli profesor Petrović, očit pokušaj da se manipuliše istorijom i ljudima koji su voleli i Krajinu i Srbiju. Zamislite šta bi na sve to rekao Miloš Obrenović koji je sve činio da Timočku krajinu čvršće veže za Srbiju, ili dr Milivoj Petrović, koji je skočio u Savu, kod Čevrntije, septembra 1914. godine, da bi posle poraza 13. pešadijskog puka "Hajduk Veljko" spasao pukovsku zastavu. Skočio je u Savu, kao što bi skočio u Timok ili bilo koju drugu srpsku reku.
Ipak, profesor Petrović radije priča o radu i udarnicima. Za njega su udarnici Borskog kombinata bakra, između pedesetih i osamdesetih godina prošlog veka, najbolji primer prave timočke tradicije. Onakvi kakvi su opisani u knjizi Božina Jovanovića. Kada je izabran za predsednika Udruženja Timočana i Krajinaca, u martu 1991. godine, dr Dragoljub Petrović je izjavio: "Rad, a ne rat je naše stremljenje".
Profesor Petrović veruje u radinost i učenost Timočana. Zauzeće se i da Zaječarska gimnazija, jedna od prve četiri u Srbiji, iduće godine obeleži 170. godišnjicu postojanja.
S. Todorović
[objavljeno: 01.12.2006.]
