Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspirisan prirodom
Forme iz prirode poslužile su Aleksandru – Aci Antiću kao inspiracija, a iskrena organska veza sa prirodom daje pravi rezultat
Multimedijalni umetnik Aleksandar – Aca Antić priredio je nesvakidašnju izložbu u Etnografskom muzeju u Beogradu, pod nazivom „Klisure”. Na izložbi su se našle fotografije prelepih klisura snimanih diljem Srbije, neobične drvene skulpture, uređaji koji prenose zvuk (CD plejer, pojačala, zvučnici), zanimljive priče, a izložbu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prati i muzika, sve to na temu klisura, drvo, vetar i voda.
– Dobio sam kuću od oca, na selu na jugoistoku Srbije. Boraveći u potpuno novim okolnostima za mene, počeo sam da upoznajem prirodu, vremenom da joj se prilagođavam, a onda mi je postala inspiracija. Počeo sam da učim forme iz prirode jer smatram da prava iskrena organska veza sa prirodom daje upravo ovaj rezultat – priča Aleksandar Antić i pojašnjava:
– Ovo najveće pojačalo inspirisano je vetrom. Sedeo sam danima na litici i posmatrao igru vetra i njegovog načina prenošenja talasa. To sam primenio u izradi pojačala. Deluje pomalo nestvarno, ali ako se pažljivo posmatra vidi se da „aparati” imaju formu klisure i da su lampice koje se više ne proizvode postavljene tako kao da vetar koji struji među njima stvara zvuk koji se čuje – ustvari, CD sa odgovarajućom muzikom koju sam prepoznao kao identičnu inspiraciju.
Likovni umetnik, fotograf u slobodnom statusu, bio je specijalista za grad, sada je inspiraciju našao u prirodi. Kaže da mu je poslednjih deset godina najkreativniji period u životu, pre svega, zahvaljujući prirodi.
– Kada čovek to prepozna u sebi, treba i da ga neguje – dodaje Aca (više voli da ga tako zovu).
Elementi vajarstva, ali i naučnih disciplina (elektronike), proizvod su njegovog ličnog iskustva i istraživanja i slika su svih inspiracija, podstaknutih snažnim emocijama. Elektronika je, sem neobičnog modernog dizajna (sve u drvetu, ali sklopljeno po principima klisure), vrhunska. Po završetku izložbe postoji mogućnost prodaje, što umetniku nije prioritet.
– Veliko interesovanje me iznenadilo, ali mi je i prijalo jer je potvrda da to što radim vredi. Naročito mi se dopalo što su žene dobro reagovale. Voleo bih da neka od ovih dela pripadnu nekome ko oseti istu onu energiju koju sam ja osetio kad sam stvarao. Iskrene stvari uvek pronađu svoj put. Posebno sam zahvalan Etnografskom muzeju, instituciji koju treba da čuvamo kao oči u glavi – dodaje Aca.
Poseban odnos ovaj umetnik ima prema drvetu.
– Drvo ima svoj život koji mora da se ispoštuje ako želite da od njega nešto stvarate. Postoje neka pravila kada se seče (na jesen) i koje se seče da se ne bi narušila prirodna ravnoteža – kaže Aleksandar Antić.
– Vidite da sam živ – odgovara uz osmeh na naše pitanje da li od umetnosti i toga što radi može da se živi.
Dragica Bajić
[objavljeno: 24/01/2008]
.jpg)
