Izvor: Blic, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inscenacija
Izvan svakog moralizatorskog diskursa, izvan jadikovanja nad voajerskom prirodom savremene kulture, izvan potpunog ogoljavanja konkurentske prirode ljudskih odnosa, ali i izvan kategorije medijske „izložljivosti" koja predstavlja modernu viziju uspeha, fenomen „realiti" programa, predstavlja poseban kulturni fenomen.
Neka istraživanja su, naime, pokazala da se „Veliki brat" ili slične emisije najviše gledaju noću, kada „ukućani" spavaju. Iako mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misle da je to u vezi sa iščekivanjem scena eksplicitnog seksa, na koje bi akteri po svemu sudeći i pristali zarad boljeg rejtinga, pre bih rekla da razlog leži u nečem sasvim drugom. Kako je spavanje jedina aktivnost koja deluje stvarno, i jedini deo dana u kojem nema mesta „foliranju", noćni život „ukućana" predstavlja zapravo jedine trenutke stvarnosti, spontanosti, i „realnosti", za koje, inače, u savremenim medijima, izgleda da sve manje ima mesta.
Otuda se kao jedan od centralnih fenomena savremene medijske kulture pojavljuje upravo fenomen „realnog" koji se artificijelno kreira, predstavljajući odgovor na univerzalnu i indukovanu „glad za stvarnim". Kako inace razumeti pomamu za programima u kojima se pod plaštom „dokumenata", spontanosti ili same stvarnosti, prati nečiji inače beznacajni dan, otkuda prava poplava emisija koje predstavljaju detektivsko praćenje nevernih supružnika, ili „ljubavni" sastanak dvoje neznanaca koji je za potrebe TV „zabave" upriličila neka od medijskih stanica? Šta zapravo rade serijali u kojima „stvarne majke" nude „stvarnim neznancima" svoje „stvarne ćerke"?
Šta se zapravo zbiva sa kulturom u kojoj vas na svakom drugom kanalu terorišu scene iz operacionalnih sala, u kojima se opscenost operacija na otvorenom srcu, ili eksplicitan snimak liposukcije, takmiče sa programima direktno pravljenim na traumatološkim odeljenjima medicinskih centara?
Nisu li naši privatni životi do te mere lišeni smisla i vrednosti, da smo umesto stvarnog učestvovanja u njima, prinuđeni da prazninu koja zjapi popunjavmo uživljavanjem u inscenacije tuđih?
