Izvor: RTS, 19.Mar.2014, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inovacijama ka tehnološkom napretku
Po citiranosti naučnih radova Srbija u evropskom smo vrhu, ali po broju patenata na dnu. Kako bi Srbija poveća broj inovacija, neophodno iškolovati kadar potreban tržištu rada, stručnjake bolje povezati sa privredom i učlaniti se u evropske asocijacije, poručuju iz Akademije inženjerskih nauka Srbije.
Veliki problem srpske nauke predstavlja mali broj inovacija na godišnjem nivou. Akademija inženjerskih nauka Srbije ističe da bi se došlo do većeg broja inovacija, potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je iškolovati kadar potreban tržištu rada, bolja povezati stručnjake sa privredom, i učlaniti se u evropske asocijacije.
Akademija se sastoji od bioethničkih, građevinskih, elektrotehničkih, mašinskih, rudarskih, tehnoloških i drugih nauka. Da bi spojila preko potrebno, nauku i privredu, planira zajedničke projekte sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti.
"Glavni cilj ovakve jedne velike organizacije je upravo bila da podržava tehnološki razvoj zemlje na taj način što će se u većoj meri podešavati ostvarenja bilo u obliku patenata ili projekata kao direktnog koji doprinosi tehnološkom razvoju zemlje" Akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Po citiranosti naučnih radova, u evropskom smo vrhu, ali po broju patenata na dnu. Godišnje ih je u Srbiji 30, a u Kini, 130.000. Teško je napraviti nešto što će se praktično primeniti, opominju inženjeri.
Specijalni savetnik Marsel van de Vorde ističe da bi više različitih univerziteta u Evropi moglo da se udruži, što bi doprinelo daleko lakšoj mobilnosti studenata i naučnika.
"Imamo međutim jedan problem vezan za srpske naučnike. Ranije je na evropske univerzitete dolazilo mnogo vaših mladih instraživača, tu su i doktorirali, ali smo nažalost izgubili kontakt sa njima. A njihove inovacije su mogle da pokrenu industriju. Mislim da će "Horizont 2020" omogućiti stvaranje mreže u svim naučnim oblastima", navodi Vorde.
Profesor Branko Kovačević, predsednik Akedemije inženjerskih nauka Srbije, kaže da je prioritet ulazak u Evropsku asocijaciju akademije inženjerskih nauka.
"To bi nam otvorilo vrata Evrope, postali bismo ravnopravi partner sa veropskim akademijama, mogli bi sa njima i da planiramo neke projkete, a pre svega je važan mehanizam finansiranja i istraživanja nauke H2020. Druga stvar je da se status reši na nivou naše države", kaže Kovačević.
Da bi jedan projekat bio prihvaćen treba napisti pet, a sadašnje izdavanje od 0,34 odsto bruto odmaćeg proizvoda za nauku i istraživanja su nedovoljna. Zato se, osim od projekta Evropske unije dosta očekuje i od saradnje sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom Srbije.
Sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, kažu, treba napraviti okrugli sto o ulozi inženjera u društvu, kako bi im pripalo mesto koje i zaslužuju.
