Izvor: Press, 24.Jul.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inkvizicija nije prošla
Posledice zakona o informisanju: zavladala je autocenzura, sudije naučene da novinare kažnjavaju, a građani da je normalno doneti neustavan zakon
Proglašenje novog zakona o informisanju neustavnim predstavlja značajnu pobedu za demokratiju, ali je posle godinu dana koliko je bio na snazi iza sebe ostavio teško nasleđe za slobodu medija u Srbiji, tvrde medijski stručnjaci za Pressnedelje. Najteža posledica restriktivnog zakona je, kako kažu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u tome što je među novinarima i urednicima usled straha od velikih kazni zavladala autocenzura i da zbog toga medijskoj profesiji sledi velika borba da se vrati na „pravi put".Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, kaže da se iskreno nada da će novinari osetiti slobodu u budućnosti, ali ipak ističe da će zakon ostaviti mnoge teške posledice.
Zakon za tabloide
- Novi zakon je u malo slučajeva bio primenjivan, što upravo dokazuje da se autocenzura raširila kroz srpske medije. Zakonom je poslata poruka da neko ko se upusti i u najmanju avanturu može da rizikuje gašenje svog medija. Pokrenut je samo jedan postupak po novom zakonu u slučaju povrede pretpostavke nevinosti protiv časopisa „Tabloid", ali je ta kaznena politika napravila atmosferu u kojoj je normalno da se od medija u privatnim tužbama traži višemilionska odšteta - kaže naš sagovornik i kao primere navodi muftiju Muarema Zukorlića koji je od „Blica" tražio sto miliona evra.
- Ubeđen sam da je vlast donela ovaj zakon da bi se obračunala sa nekim tabloidima. Zakon je odradio svoj posao pošto je uterao strah novinarima. Iako je Ustavni sud doneo valjanu odluku, ne treba da se zavaravamo da se mnogo toga promenilo, jer smo nedavno dobili zakon o elektronskim komunikacijama, koji na sličan način ugrožava slobodu novinarskih izvora - kaže Brajović.
Da je autocenzura najopasnija posledica Zakona o informisanju slaže se i Rade Veljanovski, profesor FPN-a, ali ističe da postoji još negativnih posledica ovog zakona.
- Građanima je ušlo u glavu da je moguće da se donesu protivustavni zakoni, a to znači da u našem društvu postoje centri moći koji su iznad ustava, iznad građana i iznad ljudskih prava. I zato ovog puta do kraja treba insistirati na odgovornosti onih koji su pokrenuli inicijativu za ovakav zakon, onih koji su ga pisali i stavili u proceduru donošenja. Ljudi kao što su Mlađan Dinkić, ministar kulture Nebojša Bradić i njegova pomoćnica Nataša Lesandrić ne bi više smeli da se pojave u političkom životu. Video sam inicijativu UNS-a i NUNS-a da oni podnesu ostavke, ali oni ne treba da podnesu ostavke, jer to bi bio moralni čin. Ljudi koji rade ovakve stvari nisu sposobni za moralni čin, oni moraju da budu smenjeni - kaže Veljanovski i dodaje da će se pravi odnos vlasti prema medijima videti iz toga koliko bude trajala procedura za izbacivanje neustavnih odredbi iz zakona.
Kazne po rutini
Novinar NIN-a Slobodan Reljić očekuje će se skupštinska procedura stavljanja van snage spornih tačaka zakona odužiti i da će to usporiti „vraćanje medija u normalu".
- Slobodna reč je za vlast inače nepoželjna, a stvorena je atmosfera u kojoj je to i kažnjivo delo. Ako postoji klima u društvu u kojoj političari udaraju na medije, onda se i sudijama šalje poruka da treba da budu što rigorozniji u određivanju kazni. Sudije su za ovo vreme dobile rutinu da sa lakoćom presuđuju, zaboravljajući da ljudi kojima presuđuju imaju iste plate kao oni, a najčešće i manje. A ta rutina neće nestati preko noći. Ako dve godine bude trajalo negativno stanje, biće potrebno najmanje četiri da se stvari vrate u normalu - zaključuje Reljić.
.jpg)
