Izvor: RTS, 04.Sep.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inkluzijom do srećnijeg detinjstva
Da li poslati dete sa smetnjama u razvoju u redovnu ili specijalnu školu, odluka je koju, i pored konsultacija i testiranja, donosi roditelj. U školama koje su se ozbiljno pripremile za upis dece sa smetnjama u razvoju, uspeh nije izostao.
Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju školovanje je obavezno. Posle godinu dana uključivanja te dece u redovne škole, roditelji smatraju da je neophodna stroža kontrola primene zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i kažnjavanje onih koji ga ne primenjuju.
Redovna ili specijalna škola, posle konsultacija i testiranja, konačnu odluku donosi roditelj. U školama koje su se ozbiljno pripremile za upis dece sa smetnjama u razvoju, uspeh nije izostao.
Majka Gordana Vučković kaže da dete lepo napreduju, uči, ne ometa nastavu. "Na početku je imao asistenta koji mu je pružao podršku, sad mislim da je vreme da može da se ukine, tako da smo svi vrlo zadovoljni", kaže Gordana.
Dragana Vulić kaže da njen sin Lazar ne koristi govor, ali da je počeo da komunicira tako što napiše ono što želi. Sada, kaže Dragana, dete konačno ima priliku da iskaže svoje potrebe, pisanom formom.
Zbog prirode bolesti, straha da njihovi mališani ne budu povređeni ili ranijih loših iskustava, neki roditelji smatraju da je specijalna škola bolje rešenje za njihovu decu.
"Ja bih volela da moje dete može da ide svako jutro u redovnu školu, da ima drugare, da ide na fudbal i sve ostalo, ali on to ne može. Ja sam toga svesna i zato mi je bio prvenstveno interes da se uklopi, da bude u školi u okruženju gde će mu biti dobro", kaže Dušica Vukosavljević.
Uloga učitelja ključna
Iskustvo pokazuje da ključnu ulogu u prilagođavanju te dece novoj sredini, pravilima ponašanja u razredu i tome kako će ostala deca prihvatiti novog drugara, ima učiteljica.
Učiteljica Osnovne škole "Ujedinjene nacije" Ivana Vasiljković kaže da je imala određenu vrstu strepnje, ali je učinila sve da to prebrodi.
Vasiljkovićeva se informisala i razgovarala sa roditeljima kako bi stekla sliku o tome šta je ono što je najbolje pre prvog kontakta sa detetom. Prema njenim rečima, želela je da njegov ulazak u školu bude adekvatan.
U resornom ministarstvu tvrde da je prošle godine mnogo veći broj ove dece upisan u redovne škole.
"Ono u šta Ministarstvo prosvete veruje i hoće jeste da povratka nazad nema. Mi zaista želimo da sva deca budu u školi, da dobiju što kvalitetnije obrazovanje i Ministarstvo prosvete zaista mnogo ulaže da bi se to i dogodilo", kaže Borislava Maksimović iz Ministarstva prosvete i nauke.
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom kaže da je njihova preporuka Ministarstvu da kontrola primene zakona mora biti stroža, kao i sankcionisanje onih koji krše zakon. Lazarevićeva je istakla da je neophodno istaći i primere dobre prakle, jer postoje škole koje postižu odlične rezultate.
Oko 300 škola u Srbiji dobiće od resornog ministarstva po 4.000 evra za nove ideje za unapređivanje kapaciteta, bolju saradnju sa roditeljima i jačanje svesti o tome šta je inkluzija i koliko je ona vazna.
