Izvor: Southeast European Times, 05.Apr.2013, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inicijativa protiv govora mržnje širi se na Balkan

Novi program Saveta Evrope usmeren je na povećanje svesti kod mladih o govoru mržnje na internetu.

05/04/2013

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 5.4.2013.

Mladi ljudi između 13 i 30 godina u središtu su nove kampanje Saveta Evrope Pokret protiv govora mržnje, čiji je cilj da se podigne svest o govoru mržnje na internetu i o opasnosti koju predstavlja po demokratiju.

U sklopu projekta biće praćen govor mržnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na internetu i razviće se načini koji će pomoći mladima da ponude konstruktivne odgovore i stanu u odbranu ljudskih prava.

U Makedoniji će Agencija za omladinu i sport koordinisati aktivnosti u narednih godinu dana, pod sloganom „Mladi za ljudska prava na internetu“. Makedonija planira da uspostavi nacionalni odbor za sprečavanje govora mržnje na internetu, koji će uključivati i vladine institucije i nevladine organizacije.

„Cilj kampanje nije da se ograniči sloboda izražavanja na internetu. Ovo su aktivnosti koje će nam pomoći da eliminišemo govor mržnje na internetu, koji nažalost danas postaje sve prisutniji, a posebno među mladom populacijom, koja ponekad zlupotrebljava internet i društvene mreže“, kaže direktor Agencije za omladinu i sport Lazar Popovski u izjavi zaSETimes.

Govor mržnje je zakonom zabranjen u Makedoniji, ali vlasti imaju problema da ga kontrolišu na interenetu. Korisnici društvenih mreža sa anonimnim profilima organizovali su nasilne proteste prošlog meseca u Skoplju. Policija je zatvorila desetine Fejsbuk profila grupa koje pozivaju na nasilje.

Profesorka Pravnog fakulteta u Skoplju Elena Mihajlovska izjavila je za SETimesda su međunarodni standardi protiv govora mržnje strogi, ali je dodala da je potrebna odlučnija akcija za sprečavanje te vrste kriminala.

„Imamo neophodne zakone, ali nam nedostaje zakonska praksa“, rekla je Mihajlovska. „Potrebna nam je dinamičnija aktivnost Komisije za sprečavanje diskriminacije i intenzivnija sudska aktivnost prilikom rešavanja ovih vrsta pitanja.“

Mihajlovska je rekla da sudovi i komisija ponekad ne ocenjuju govor mržnje na internetu kao krivično delo, jer je često teško pronaći dokaze.

U Bosni i Hercegovini (BiH) Udruženje mladih Motus Adulescenti iz istočnog Sarajeva planira da osnuje nacionalne odbore za edukaciju mladih i povećanje javne svesti. Oni takođe žele da pokrenu inicijativu i stvore pravni okvir koji će se direktno odnositi na govor mržnje na internetu.

„U BiH imamo zakon koji govor mržnje tretira kao krivično delo kažnjivo zatvorskom kaznom u trajanju tri meseca do 10 godina. Međutim, ne pominje se konkretno govor mržnje na internetu“, rekla je koordinatorka programa Udruženja Motus Adulescenti Aleksandra Matić u izjavi za SETimes.

U sklopu ankete koju je nedavno sprovelo Udruženje Motus Adulescenti, 30 odsto mladih je reklo da su bili žrtve govora mržnje na internetu, a 90 odsto da poznaje nekoga ko je bio žrtva. Deset odsto je reklo da je upotrebilo lažno ime da bi koristilo govor mržnje na internetu.

„Lakše je slati ružne poruke na ovaj indirektan način, bez kontakta licem u lice“, izjavila je studentkinja iz Sarajeva Lejla Hodžić za SETimes.

Nedavni incident u Rumuniji izazvao je talas govora mržnje na internetu. Sabina Elena, rumunska tinejdžerka koja pohađa školu u Mađarskoj, nosila je na glavi maramu sa bojama rumusnke zastave 15. marta, na mađarski nacionalni praznik. Taj događaj je pokrenuo niz revanšističkih komentara između mladih mađarskog i rumunskog porekla.

„Mislim da je vrlo važno razumeti gde se sloboda govora završava i gde počinje govor mržnje“, rekla je za SETimeskoordinatorka programa nevladine organizacije Prihvati (Accept) Irina Nita. „Na internetu u Rumuniji nailazimo na puno reakcija koje vređaju i ponižavaju i kojima se promovišu nasilje i diskriminacija. Sve su to primeri govora mržnje. Kampanja koju je pokrenuo Savet Evrope upućuje upravo tu poruku: Ne možemo ostati indiferentni prema mržnji koja se grubo ispoljava protiv diskriminisanih grupa. Svako od nas može i mora da reaguje.“

Govor mržnje na internetu nije definisan kao krivično delo u albanskom Krivičnom zakonu. Danijela Bonolari, glavna urednica Balkanveba, najveće informativne internet strane u Albaniji, kaže da se njeni zaposleni trude da filtriraju poruke čitalaca.

„Proveravamo sve komentare i mišljenja čitalaca ili blogera kroz naš sistem praćenja. U početku smo dozvoljavali svim čitaocima da slobodno komentarišu, ali posle samo dva probna dana primetili smo da većinu komentara čine uvrede, pa čak i pretnje. Danas panel gde uređujemo vesti Balkanveba ima vrlo sofisticiran sistem koji kontroliše sve poruke čitalaca“, rekla je Bonolari za SETimes.

Ove godine je Hrvatska postala jedna od nekolicine zemalja u regionu sa specifičnim zakonskim odredbama o govoru mržnje na internetu. Hrvatskim zakonom su već bili regulisani kleveta i uvreda u javnosti ili u medijima, ali sada se precizno pominje i internet. Objavljivanje govora mržnje putem interneta kažnjava se zatvorskom kaznom u trajanju do tri godine.

Dopisnici Kruno Kartuš iz Zagreba, Ana Lovaković iz Sarajeva, Erl Murati iz Tirane i Gabrijel Petresku iz Bukurešta doprineli su ovom izveštaju.

Koje bi korake trebalo preduzeti da se zaustavi kriminalitet mržnje na internetu? Recite nam u svom komentaru šta mislite o tome.

Nastavak na Southeast European Times...