Izvor: Blic, 28.Okt.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija veća od planirane i u 2011.
Inflacija bi i naredne godine vrlo lako mogla da bude osam odsto umesto maksimalno ciljanih šest procenata, saznaje „Blic” od izvora bliskog pregovaračkim timovima Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade.
U pregovorima povodom šeste revizije tekućeg aranžmana Fond je sugerisao Narodnoj banci Srbije i Vladi da predviđeni nivo inflacije za 2011. od 4,5 odsto, sa odstupanjima od plus-minus 1,5 odsto, ciljaju na šest odsto, sa oscilacijama od plus-minus dva procenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Planovi NBS tako bi mogli da iskliznu iz koloseka po drugi put. I ove godine centralna banka je ciljala inflaciju na maksimalnih osam odsto, ali će prema procenama Jurija Bajeca, savetnika premijera Srbije Mirka Cvetkovića, rast cena, ipak, biti oko devet procenata.
- MMF je video da je besmisleno postavljati ciljeve koje Narodna banka ne može da ispuni. Pošao je od toga da je bolje postaviti realan nego promašen cilj koji kompromituje i smanjuje kredibilitet centralne banke - kaže izvor „Blica”, objašnjavajući sugestiju MMF da se odustane od ciljane inflacije za narednu godinu - kaže izvor „Blica”.
Visoka inflacija dobro će doći državi da veštački poveća BDP i nominalni iznos deficita u budžetu. Nije, međutim, dobro to što su se predviđenoj inflaciji građani i privreda već počeli prilagođavati i u skladu sa tim planirati svoje troškove i planove. Probijanje ciljanog nivoa, znači i pad verodostojnosti centralne banke.
- Računao sam na povoljnije uslove i uzdao se u optimistične izjave zvaničnika. Sada sa rastom inflacije teško mogu da računam i na stabilan kurs. Samo ove godine kursne razlike su mi pojele više stotina hiljada evra, a dalji rast cena može da znači i da ću u narednoj godini poslovati sa gubitkom - kaže za „Blic” Radoslav Veselinović, predsednik „Galeb grupe”.
Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, očekuje da će već na kraju ove godine oko 75 odsto preduzeća biti u „minusu”.
- Najveći krivac je pad dinara, a visoka inflacija dodatno će oboriti vrednost domaće valute. Privrednici će imati lošije rezultate, zbog kojih neće moći da dobiju kredite. Banke će morati da povećavaju rezervisanja, što znači i veće kamate - kaže Spasojević za „Blic” i dodaje da ga visoka inflacija nije iznenadila.
- Pad dinara za jedan procenat znači i rast inflacije za 0,3 do 0,5 odsto. Kriva je i visoka potrošnja u javnom sektoru i rast cena poljoprivrednih proizvoda - kaže Spasojević.
Inicijalni udarac na inflaciju već početkom naredne godine biće rast penzija i plata u javnom sektoru. Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da bi prevremeno odmrzavanje zarada moglo uticati na povećanje inflacije od 0,3 do 0,4 odsto.
Visoka inflacija, drugu godinu zaredom, posebno će biti loš signal za strane investitore, smatraju ekonomisti.
- U nekom času ce biti potrebno obuzdati inflaciju, a to će delovati negativno i na onako slab privredni rast. Biće skuplji novac i biće potrebno ograničavati javnu potrošnju, što znači da neće rasti ni zarade niti zapošljavanje - kaže za „Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije.
Krivac poskupljenje hrane
Rast inflacije u ovoj godini najviše je poguralo poskupljenje hrane. Samo od jula do septembra cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda u proseku su porasle za oko 18 odsto u odnosu na isti period lane. Poskupljenje sve hrane i agrarnih proizvoda za deset odsto utiče na rast inflacije za 3,6 procenata. Cene energenata nisu imale značajniji uticaj.
Posledice visoke Inflacije
- pad kupovne moći
- pad vrednosti dinara
- skuplje zaduživanje
- ograničen rast zarada i zapošljavanja
- usporen privredni rast
- novi rast cena
