Izvor: Politika, 06.Avg.2010, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija pokucala Šoškiću na vrata
Prvi potez novog guvernera restriktivan: referentna kamata povećana na 8,5 odsto. – Stručnjaci: NBS će odlučnije braniti dinar
Inflacija je pokucala na vrata kabineta novog guvernera Narodne banke Srbije – Dejana Šoškića. To je i sam priznao jučerašnjim saopštenjem u kome navodi da će međugodišnja inflacija u julu biti oko pet odsto, što je iznad očekivanja monetarnih vlasti.
Zato je, nesumnjivo, prvi potez novog guvernera restriktivan. Izvršni odbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NBS juče je povećao referentnu kamatnu stopu 0,5 odsto i ona sada iznosi 8,5 procenata. Kako objašnjavaju stručnjaci za monetarnu politiku, guverner je time poslao ubedljiv signal da će dinar biti skuplji, pa će na deviznom tržištu ostati manje novca sa dinarskim znakom, a posledično će nacionalna valuta jačati u odnosu na evro.
Sva je prilika da Šoškić, na početku svog mandata guvernera NBS, želi odlučnije da brani dinar. Jer novi guverner se još nije ni raspakovao u svojoj kancelariji kad su pekari, mlekari, mesari, trgovci i proizvođači počeli da najavljuju poskupljenja. Tako je, kada je reč o odbrani cena, što je osnovni cilj NBS, guverner prvog dana priteran uza zid. Da su se crvene lampice u centralnoj monetarnoj instituciji upalile, indirektno u saopštenju priznaju i čelnici NBS.
Izvršni odbor imao je u vidu da su porasli neki od rizika zbog lošije poljoprivredne sezone što bi moglo da se odrazi na poskupljenje hrane, ali i sve realniji rast uvoznih cena. Ocena je da će međugodišnja inflacija u julu biti oko pet odsto, što je iznad naših očekivanja. Pad cena poljoprivrednih proizvoda u junu i julu bio je znatno manji nego što je sezonski uobičajeno. Realno je očekivati da cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega pšenice i kukuruza, izvrše pritisak na brojne industrijske prehrambene proizvode – priznaju u centralnoj banci.
I dok su do pre nekoliko nedelja iz centralne monetarne institucije stizala uveravanja kako je dinar ogledalo ponude i tražnje na tržištu, a stručnjaci objašnjavali da je nacionalna valuta precenjena, viceguverner Bojan Marković je samo pre nekoliko dana izjavio da je dinar sada „blago potcenjen”. Da je veza između kursa i cena, koja je tokom krize bila raskinuta zbog niske tražnje, ponovo obnovljena, strahuju, očigledno, i u centralnoj monetarnoj instituciji.
– Slabljenje dinara za posledicu ima rast uvoznih cena koji je do sada imao skroman uticaj na inflaciju zbog niske tražnje”, navodi se u saopštenju.
Iako smo se u poslednjih nekoliko meseci naslušali kako inflacija nije problem, kreatorima monetarne politike sada je jasno da im pad tražnje više neće biti saveznik u odbrani osnovnog cilja – stabilnosti cena.
Jer, u saopštenju se navodi da iako tražnja i dalje deluje dezinflatorno, taj uticaj će u narednom periodu slabiti posebno imajući u vidu najavljeno odmrzavanje plata i penzija u aprilu sledeće godine.
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, pretpostavlja da je cilj NBS da se zaustavi pad dinara.
– Centralna banka gleda da stabilizuje kurs, a intervencije na tržištu stranim novcem nisu se pokazale kao dovoljne. Da li će povećanje kamatne stope imati taj efekat, to je za sada neizvesno – kaže Gligorov.
Čitajući izveštaj o inflaciji, naš sagovornik je zaključio da je NBS zabrinuta za dalju sudbinu kursa i njegov uticaj na cene.
– No, ideja da se mogući rast cena suzbije smanjenjem tražnje koja, kako se kaže, i dalje „deluje dezinflatorno”, bojim se, potpuno je pogrešna. Ovo nije dobar start novog rukovodstva centralne banke. Možda oni žele da izgrade kredibilitet strogošću i nezavisnošću, ali nisam siguran da su izabrali pravi način – smatra Gligorov.
U Vladi Srbije juče su se, takođe, mogli čuti nezvanični komentari da ova restriktivnost nije dobra, jer može da znači i skuplje kredite građanima i privredi.
Profesor FEFA Univerziteta Nebojša Savić kaže da se centralna banka opredelila za restriktivnu monetarnu politiku, a da je povećanje referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena samo skromno zaoštravanje takve politike i signal tržištu i tržišnim učesnicima u kom pravcu će ići monetarna politika.
– Srpska privreda se suočava s rastućim pritiskom inflacije, kurs raste, prisutan je pritisak plata, a sve to nameće potrebu restriktivnije monetarne politike. U svetu i dalje vlada kriza, a vodeći ekonomisti upozoravaju na mogućnost novog pada privredne aktivnosti. Zato je pitanje da li monetarna politika treba da bude labavija kako bi pomogla privredi. Kreatori monetarne politike bi trebalo da sagledaju u kom je stanju privreda, da li se i dalje očekuje pozitivna stopa rasta i da donesu skup konzistentnih mera iz ugla razvoja – kaže Savić i dodaje da će nova sednica Izvršnog odbora NBS za dve sedmice pokazati da li će centralna banka pooštravati monetarnu politiku ili će poći u obrnutom smeru.
Goran Nikolić, ekonomista Centra za novu politiku, smatra da je povećanjem referentne kamatne stope guverner poslao signal bankama da će im se kupovina državnih zapisa isplatiti.
– Inače, u monetarnoj politici važi pravilo da što je referentna kamatna stopa veća, to je nacionalna valuta jača. Iz centralne banke ovim se šalje psihološka poruka da će zarada na hartijama od vrednosti biti sigurnija, jer će dinar biti stabilniji – smatra Nikolić.
Da su ovu psihološku poruku bankari dobro razumeli pokazuje izjava Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”. Ona je za Tanjug ocenila da je povećanje referentne kamatne stope dobra mera koju je bankarski sektor manje-više očekivao.
– NBS prati kretanje inflacije i ima prostora u svojoj projekciji za podizanja ili spuštanja repo stope. Povećanje referentne kamatne stope će, između ostalog, pozitivno uticati i na kretanje deviznog kursa u smeru njegove dalje stabilizacije – objasnila je Sonja Miladinovski.
Anica Nikolić – Jovana Rabrenović
objavljeno: 06/08/2010
