Izvor: Blic, 20.Mar.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija pojela zarade
Izraženo u evrima, niske plate su posledica devalvacije dinara. One su i realno smanjene zato što je stopa inflacije visoka. Inflacija je, opet, sredstvo, u velikoj meri, fiskalne politike, koju monetarna politika, dakle centralna banka podržava, da se olakša punjenje budžeta i realnog smanjenja obaveza prema korisnicima budžeta.
Kada kažem budžet, mislim na ukupne obaveze države, gde spadaju i fondovi, penzijski je najvažniji, ali i sve što je, na ovaj ili onaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << način, u javnoj svojini. Kako inflacija olakšava obaveze samo kratkoročno, potrebno je da se postepeno ubrzava, što je ono što se događa već jedno vreme. Depresijacija dinara je bila značajna zato što je spoljnotrgovinski deficit bio veliki i u porastu, pre krize, a izvori finansiranja su nestali, posle izbijanja krize.
Usled toga, pad dinara je omogućio značajno smanjenje uvoza i oporavak izvoza.
Zašto je pad zaposlenosti tako veliki? Zato što je značajno smanjena aktivnost u sektoru usluga, čak i na crnoj berzi. Takođe, smanjuje se zaposlenost u poljoprivredi, jer je ona bila, i jeste, veoma neproduktivna, a nema oporavka industrije. Naravno, veoma je smanjeno građevinarstvo, koje takođe dosta zapošljava.
Država ne može da zapošljava, jer nema para.
Zašto je to u Srbiji gore nego u drugim zemljama (mada ne u svima)? Zato što su svi ti problemi, koji su najviše nagomilani u periodu između 2004. i 2008, bili veći nego u najvećem broju drugih zemalja.
Zemlje koje imaju industriju i na njoj zasnovan izvoz, brže se oporavljaju. Takođe, zemlje koje su zaštitile zaposlene, imaju manji broj novih nezaposlenih ljudi.
Konačno, zemlje koje su vodile računa o inflaciji i o fiskalnim bilansima imaju sada manje probleme i sa cenama i sa platama i sa budžetom. Pogotovo su u boljem položaju zemlje koje nisu dozvolile tako visoke deficite u razmeni sa inostranstvom.
