Izvor: Politika, 13.Apr.2013, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija na silaznoj putanji
Stručnjaci kažu da su stvoreni uslovi da ovogodišnji rast cena na malo bude bar sedam odsto što je nešto više od plana
Građanima i privredi zvanična statistika poslala je dobru vest. U martu nije bilo inflacije, a za prva tri meseca ove godine rast cena bio je svega 1,1 odsto, ali je zato inflacija u martu u odnosu na isti mesec lane bila 11,2 procenta.
Inflacija jeste, konačno, na silaznoj putanji, ali da li će to i potrajati. Ekonomisti kažu da za sada nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nagoveštaja da bi nešto moglo osetnije da pokvari projekcije monetarnih vlasti – da ovogodišnja inflacija bude najviše 5,5 odsto.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je ovaj inflacioni pad prevazišao očekivanja i da je, verovatno, to iznenadilo i kreatore monetarne politike. On podseća da je krajem prošle godine oprezno prognozirano da vrh inflacije krajem prvog tromesečja ove godine može da bude oko 14 odsto, a to se nije ostvarilo.
– Inflatorni pritisci nisu na vidiku i može se dogoditi da ona bude na nivou onoga što je projektovala NBS. Rast cena na malo sada je neuporedivo niži nego u prvom tromesečju prošle godine. To je, inače, period kada inflacija raste zbog kontrolisanih cena države koje se prenose iz prethodne godine. Ovog proleća, međutim, struja nije poskupela i ne zna se kada će to biti – objašnjava ovaj stručnjak.
Svetsko tržište derivata ne diktira promene. Nema nagoveštaja da ima bilo kakvih poremećaja u evrozoni koji bi se mogli preneti na nas i sve ukazuje da će valutna stabilnost potrajati. I akcija Ministarstva trgovine o socijalnoj korpi mogla bi da ima pozitivan efekat na inflaciju, jer se radi o hrani čiji je ponder kod inflacije, zajedno s pićem 34,5 odsto. Istina je da setva kasni, ali to još ne nagoveštava ništa loše u poljoprivrednoj proizvodnji.
– Ni u privredi nema lomova poput prošlogodišnjeg s „Ju-Es stilom”. Rashodi u budžetu su pod kontrolom. Sve upućuje da će inflacija biti niska, a bilo bi dobro da postane pravilo, jer je to preduslov dolaska investitora – kaže Nikolić.
Uprkos pozitivnim signalima Izvršni odbor NBS odlučio je da zadrži referentnu kamatnu stopu na trenutnih 11,75 odsto. Da li je vreme da ovo merilo cene novca bude niže?
Nikolić smatra da će centralna banka sigurno narednih meseci da je obori, a pitanje je samo u kom obimu će biti to smanjenje i koja će biti dinamika.
Analitičari Hipo alpe adria banke procenjuju, povodom odluke NBS da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 11,75 odsto, da će repo stopa ostati nepromenjena u kratkom roku, te da će tokom druge polovine godine najverovatnije doći do pokretanja ciklusa monetarnog popuštanja. – Slabljenje inflatornih pritisaka, te položaj repo stope znatno iznad tržišnih stopa (jednonedeljni Belibor je trenutno na 9,83 odsto), sugeriše da postoji prostor za postepenu relaksaciju monetarne politike. Ipak, budući da inflatorni pritisci nisu još sasvim iscrpljeni, moguće je da će repo stopa ostati nepromenjena u kratkom roku, pre nego što NBS pokrene ciklus monetarnog popuštanja u toku druge polovine 2013. – navodi se u analizi istraživačkog tima Hipo banke.
Visoka restriktivnost monetarne politike je od kraja 2012. pružala podršku vrednosti dinara, a na vrednost domaće valute je uticao i trend poboljšanja spoljnotrgovinske razmene i veliki priliv portfolio investicija stranih ulagača u domaće trezorske zapise, ističu u Hipo banci.
Zbog toga, kako kažu, odluka o zadržavanju postojećeg nivoa monetarne restriktivnosti, po svemu sudeći, neće imati dodatnog efekta na jačanje dinara. – Ova odluka najverovatnije neće uticati na zaustavljanje trenda pada prinosa na trezorske zapise, koji je pre svega rezultat velike likvidnosti na tržištu i manjka alternativa za ulaganja – navode u Hipo banci.
Izvršni odbor NBS je pre dva dana odlučio da zadrži repo stopu nepromenjenom na 11,75 odsto, drugi mesec zaredom, nakon ciklusa pooštravanja monetarne politike, tokom kojeg je od juna 2012. do februara 2013. povećala stopu za ukupno 225 baznih poena.
U saopštenju NBS navodi se da je trenutni nivo restriktivnosti dovoljan za povratak inflacije u ciljani koridor od četiri procenta plus-minus 1,5 odsto do kraja godine.
Inflacija usporava, pa su tako od novembra 2012. do februara 2013. cene rasle u proseku za svega 0,2 odsto mesečno. Međugodišnja inflacija je dostigla 12,4 procenta u februaru, nakon 12,8 odsto u januaru. – Gledajući unapred, efekat niske baze, kao i poskupljenje električne energije, koje je prema najavama, odloženo za sredinu leta, u narednim mesecima će najverovatnije obrazovati kretanje međugodišnje inflacije na nivou od oko 10-12 odsto. Nakon toga bi relativna stabilnost dinara, slaba domaća tražnja i efekat visoke baze delovali na usporavanje međugodišnje inflacije do nivoa od oko sedam procenata na kraju 2013 – prognoziraju ekonomski analitičari Hipo banke.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 13.04.2013.
