Izvor: Večernje novosti, 30.Avg.2014, 00:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Infarkt i šlog napadaju mlade

U NEKIM evropskim zemljama - Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji, Portugaliji, Sloveniji, San Marinu i Španiji - prema upravo objavljenoj analizi Univerziteta u Oksfordu, rak je postao najveći masovni ubica, dok je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, odnosno srčanih i moždanih udara, u opadanju. U Srbiji su, međutim, kao i u većini zemalja istočne Evrope, bolesti srca i krvnih sudova i dalje najčešći uzrok smrti: od njih je prošle godine preminulo 53.367 stanovnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - 28.862 žene i 24.505 muškaraca! S ovom crnom statistikom smo na trećem mestu po umiranju od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza Rusije i Ukrajine. Sve češće, nažalost, te bolesti napadaju i mlade. Magistar Nataša Mickovski Katalina iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kaže za "Novosti" da je u periodu od 2004. do 2013. godine stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji opala sa 762,0 na na 744,9 na 100.000 stanovnika. Ipak, nebriga prema zdravlju, masovno uživanje u porocima kao što su duvan ili masna i slana hrana, i zdravstvena prosvećenost na takvom nivou da se mnogi hvale da čitavu deceniju nisu bili kod lekara, ima ozbiljne posledice, koje statistika beleži kroz neke druge parametre: - Stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su od 2004. do 2013. godine za 107,1 odsto - upozorava dr Mickovski Katalina. Povišen krvni pritisak, koji je jedan od glavnih uzroka propadanja krvnih sudova, ima 47 odsto odraslog stanovništva! Prema poslednjim podacima populacionog registra, za godinu dana sa dijagnozom akutni koronarni sindrom, koji uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris, evidentiran je 22.981 slučaj, a za 5.817 pacijenata ishod je bio fatalan. Stručnjaci upozoravaju da rizik za pojavu infarkta kod muškaraca raste posle 45, a kod žena posle 55. godine života. A, rizik za pojavu šloga se udvostručava sa svakom narednom dekadom, posle 55. godine života. - U Srbiji svaki treći umrli od infarkta i svaki deveti umrli od šloga tokom 2012. godine nije napunio 65 godina života - kaže dr Mickovski Katalina. RIZIK - RANI POROĐAJ Dr Nataša Mickovski Katalina kaže da postoje posebni faktori rizika za pojavu šloga kod žena. U njih spadaju upotreba kontraceptivnih pilula i pojedina stanja u trudnoći - povišene vrednosti krvnog pritiska, prevremeni porođaj, maloletnička trudnoća. - Jedna od 150 žena sa vrednostima krvnog pritiska 140/90 mmHg živinog stuba u poslednjem trimestru trudnoće će u narednih šest godina dobiti šlog. Jedna od 110 žena koje su se porodile pre 36. nedelje trudnoće će u narednih šest godina dobiti šlog. Rani porođaj, u periodu od 15. do 18. godine povećava rizik za pojavu šloga u trećoj deceniji života. - Kod muškaraca je, u proseku, dijagnostikovan infarkt u 62. godini, a kod žena u 68. godini, dok je 49 odsto onih koji dožive infarkt mlađe od 64 godine. Nažalost, sve je veći broj onih koji dožive srčani ili moždani udar u dvadesetim i tridesetim godinama. Za tri godine registrovali smo devet akutnih koronarnih slučajeva kod mladih uzrasta 18-19 godina! Zahvaljujući boljoj dijagnostici i terapiji, u Srbiji je za 10 godina smrtnost od cerebrovaskularnih bolesti smanjena za 18,7 odsto. Ipak, moždani udar je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, jer svake godine od 21.000 do 24.000 ljudi doživi šlog, trećina njih umre, a trećina onih koje bolest pogodi ostanu invalidi, nesposobni za samostalan život. Sa oko 3.000 moždanih udara na milion stanovnika, što je dvostruko više nego, recimo, u Švajcarskoj, Srbija je u samom svetskom vrhu. Iako u mnogim slučajevima moždani udar nastupa baz ikakve najave u vidu simptoma koji bi ranije upozorili na probleme s krvnim sudovima, ako se na vreme reaguje, ima spasa. Zato je važno da lekari hitne službe koji prvi stižu do pacijenta budu svesni kolika je njihova uloga u zbrinjavanju pacijenata sa akutnim moždanim udarom, a na to je na predavanju u amfiteatru Urgentnog centra ukazala profesor Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnik Odeljenja urgente neurologije. - Iako je moždani udar prvenstveno bolest starih, u zemljama poput naše, svaki peti oboleli ima manje od 45 godina - upozorila je ona. - Postoji lek koji drastično smanjuje invaliditet i poboljšava kvalitet života, ali pod uslovom da ga pacijent dobije u prva tri sata od početka simptoma.

Nastavak na Večernje novosti...