Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ineks" namerno urušavan
"Ineks-Intereksport" je jedan od nekadašnjih spoljnotrgovinskih giganata kome odavno ne cvetaju ruže. Stečaj je uveden u nekim njegovim delovima, a u nekima je ukinut, jer je bio neosnovan. Među zaposlenima, sadašnjim i bivšim, vlada uverenje da je "Ineks" žrtva stečajne mafije. Optuženi su u pritvoru, a suđenja su počela.
Čelni ljudi firme, i pored nekoliko uzastopnih novinarskih poziva, nisu bili spremni da govore o tome šta je od "Ineksa" ostalo. Pravdali su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prezauzetošću ili službenim odsustvovanjem.
Do raspada velike države, a posebno u doba klirinškog načina plaćanja, "Ineks" je bio jedna od većih spoljnotrgovinskih kuća. Centrala firme bila je u centru Beograda u palati od 20 spratova, a poslovna mreža preduzeća i poslovnih jedinica širom zemlje i sveta.
"Ineks" je ulagao u proizvodna preduzeća i bio značajan zamajac domaćoj proizvodnji i razvoju nerazvijenih regiona u Srbiji. Naši sagovornici koji su decenije radnog staža prikupili u "Ineksu", a želeli su da ostanu anonimni, kažu da im je sa ove vremenske distance jasno da je i ovaj gigant svesno urušavan zbog velike vrednosti imovine. Kažu da su se zaposleni u "Ineksu" mogli izboriti sa poslovnim problemima, ali protiv raznih, u prvom trenutku, slabo vidljivih sila koje ih vuku nizbrdo – bili su nemoćni.
Sankcije su dosta iscrple "Ineks", ali mnogo više okolnost da su sva njegova preduzeća u inostranstvu morala biti preneta na fizička lica odnosno pojedince. Stvoreno je pogodno tle za zloupotrebe, pa je tako veliki kapital firme, naročito od reeksporta nafte i investicionih poslova u inostranstvu volšebno nestao. Tada aktuelno poslovodstvo emitovalo je komercijalne zapise u velikoj vrednosti, a pri tom nije obezbedilo pokriće za povraćaj sredstava investitorima u zemlji.
To su razlozi zbog kojih je "Ineks" iz perioda ekonomskih sankcija izašao sa velikim dugovima prema investitorima, kao i prema izvođačima investicionih radova. Na apele zaposlenih, da se pokrene istražni postupak, niko od nadležnih nije ozbiljno reagovao. Izlaz je nađen prodajom akcija u jednoj zajedničkoj firmi i isplaćeni su gotovo svi dospeli dugovi, posle čega je firma mogla lakše da diše.
Zaposleni za sadašnje stanje u firmi krive Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika Trgovinskog suda. "Ineksova" firma u čijem je sastavu palata od 20 spratova u jednom trenutku je vodila dva sudska spora. Jedan od 1,5 miliona dolara koji se više godina vodio na štetu firme, a drugi u mnogostruko višem iznosu – u njegovu korist. Sud je, međutim, naprečac prvo doneo presudu u sporu vrednom 1,5 miliona dolara na štetu firme, a odugovlačio je sa presudom u korist "Ineksa".
Sud je pri tom odbio predlog tadašnjeg direktora matične firme da preuzme i izmiri dug u celosti ili da se obaveza prebije iz potraživanja po drugoj presudi. Dakle, izvori za izmirenje duga su postojali, ali ne i dobra volja suda, pa je "Ineksova" firma u okviru koje je zgrada od 20 spratova i velika potraživanja, višestruko veća od duga, po presudi bila blokirana i uvedena u stečaj.
Nedugo zatim uveden je stečaj u još jednu "Intereksportovu" firmu zbog neznatnog duga od nekoliko hiljada dolara, a ona je potraživala više od 20 miliona dolara od "3. maja" iz Rijeke, koje nije mogla da naplati zbog sankcija.
I najzad, gotovo istovremeno je uveden stečaj u još jednu "Intereksportovu" zavisnu firmu, potom je došla likvidacija, pa stečaj i u matičnu firmu, iako je ona likvidna, ali se u okviru nje vodila sva preostala imovina firme.
Sudskim odlukama stečaj i likvidacija su ukinuti u obe firme kao neosnovani. Može se samo pretpostaviti kakva je šteta naneta "Intereksportu" zbog nasilnog prekida rada koji je trajao više od 14 meseci u njegovim dvema firmama.
Bivšem predsedniku Trgovinskog suda nije uspelo da matičnu firmu sa njenom imovinom zadrži u stečaju, uprkos odugovlačenju sa postupkom. U međuvremenu pokušao je da nekoliko atraktivnih i velikih objekata u Beogradu koji pripadaju matičnoj firmi prenese na firmu koja je ostala u stečaju, kako bi njima stečajna mafija mogla nesmetano raspolagati.
Na teret Kljajeviću zaposleni stavljaju i da je direktno sprečio "Ineks" da se privatizuje tako što je matičnu firmu uveo u likvidaciju. Bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i neki pripadnici stečajne mafije su na optuženičkoj klupi.
Zbunjuje što se "Ineks-Intereksport" i dalje sputava u privatizaciji. Zaposleni su nezadovoljni i stavom Agencije za privatizaciju koja, po njima, onemogućava matičnu firmu "Ineks-Intereksport" da se privatizuje, kako bi, po mišljenju radnika firme, pala u stečaj, a njena materijalna dobra kupila ispod cene.
-----------------------------------------------------------
Ogromno bogatstvo
Ekonomski institut iz Beograda je sredinom 2002. godine, po najnepovoljnijoj knjigovodstvenoj vrednosti, procenio da je samo nepokretna imovina "Ineksa" u zemlji vredna više od 50 miliona evra, dok je tržišna višestruko veća.
Na primer, "Ineks" je vlasnik dvadesetospratnice u Ulici 27. marta br. 69 u Beogradu, zatim zgrade u Francuskoj br. 12, u Rajićevoj, vile u Ulici Andre Nikolića na Dedinju, "Ineks gradske kafane", nekoliko lokala u najužem beogradskom centru, sve ukupno oko 25.000 kvadratnih metara.
Pored toga, "Ineks" je vlasnik tri hotela na Brezovici, uključujući i tamošnji restoran "Brvnara", zatim hotela "Zlatna obala" u Sutomoru, "Drina" u Bajinoj Bašti, hotela "Tara" na Tari, kao i poslovnog prostora u svim glavnim i većim gradovima bivše SFRJ.
Međutim, ovo preduzeće je i vlasnik nepokretne i pokretne imovine u inostranstvu, kojom je raspolagalo 36 preduzeća i predstavništva širom sveta. I sve to nije dovoljno za plaćanje manjih dugova, ili je, možda, upravo ta imovina dovoljan razlog za dalje rastakanje te velike kuće.
A. M. – J. R.
[objavljeno: ]
