Izvor: Blic, 06.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Industrijalizacija
Jedan kriterij napretka tranzicije jeste da li se oporavlja industrijska proizvodnja. Na početku, najčešće, ukupna proizvodnja raste brže od industrijske zbog povećane ponude usluga. I privatizacija je obično brža i sveobuhvatnija u uslužnom sektoru nego u industriji. Ovo zato što postoje nasleđeni industrijski kapaciteti a i zato što postoje radnici sa odgovarajućim sposobnostima i sa iskustvom rada u industriji. Tako da, uprošćeno govoreći, u prvo vreme dolazi do veće i bolje ponude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bankarskih usluga, ali potom dolazi do rasta proizvodnje automobila. Ako se, dakle, to uzme kao kriterij napretka u tranziciji, Srbija je još uvek na početku. Dok bruto domaći proizvod (BDP), što je mera ukupne proizvodnje, u poslednjih pet godina raste po stopi od oko pet posto u proseku, rast industrijske proizvodnje je tek nešto iznad dva posto. I u prvom tromesečju ove godine, rast BDP-a iznosi 8,7 posto, dok rast industrijske proizvodnje iznosi svega 4,8 posto. Ovo je tako nezavisno od poboljšanja poslovne klime, bar onako kako to meri Svetska banka. Nasuprot tome, srpska se privreda ne može smatrati konkurentnom po meri Svetskog ekonomskog foruma. Ovo zato što u poslovnu klimu ulaze institucionalne karakteristike koje su pogodne za poslove sa malim početnim troškovima, a to se najviše odnosi na usluge. Tamo gde su ulaganja dugoročnija i gde su početni troškovi veći, dakle u industriji, nisu toliko važni transakcioni troškovi već otvorenost privrede i stabilnost ekonomske politike. A u tome Srbija zaostaje.Tek će se ove godine, ako bude nastavljena saradnja sa Haškim tribunalom, potpisati prvi sporazum o trgovini sa Evropskom unijom, a na stabilniju ekonomsku politiku će se još pričekati.
