Izvor: B92, 11.Avg.2018, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Index: Zašto nikoga nije briga za ubijenu decu u Jemenu?
U napadu projektilom na autobus u Jemenu ubijeno je najmanje 29 dece. Vest su preneli svetski i domaći mediji, ali taj napad nije posebno ispraćen.
Napad na školski autobus dogodio se u blizini pijace u Dahjanu. Saudijska Arabija više od tri godine ratuje protiv proiranskih Huta, koji kontrolišu veći deo severnog Jemena, uključjujući glavni grad Sanu.
Index.hr piše o tome zašto ubistvo desetine dece “nikoga ne zanima” i šta da se tako nešto dogodilo u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropi ili Americi.
Da se ubsitvo dece dogodilo negde na Zapadu, u Evropi ili Americi, takva vest izazvala bi enorman interes javnosti.
“Sledećih mesec dana svi zapadni mediji izveštavali bi o tome na udarnim pozicijama, a čitaoci bi pratili situaciju sa velikim interesom. Ali, s obzirom na to da se pokolj dece dogodio u ratom razorenom Jemenu, daleko od Evrope i Amerike, interes zapadne javnosti za strašan događaj u Jemenu gotovo ne postoji”, navodi ovaj portal.
Kako se dodaje, nije teško objasniti zbog čega ubistvo dece u Jemenu, koliko god da bilo strašno, i “nije toliko zanimljivo javnosti – barem na Zapadu”.
“Ja bih rekla da za to postoje najmanje dva razloga. Kao prvo, ljudi ne vole, a naročito leti, kad odmaraju, da se opterećuju vestima koje izazivaju stres. Naime, nama su životi obično vrlo stresni (ili nam se takvima čine, što je zapravo češći slučaj), a onda nam te loše vesti dodatno podižu stres. U isto vreme, takve stvari možemo samo nemo da posmatramo i da žalimo and sudbinom ljudskog roda. Tako se dovodimo u bespomoćnu situaciju koja je ljudima neugodna. I zato jednostavno takve informacije ignorišemo”, rekla je psiholog Nataša Begić Jokić za Index.hr.
Situacija se, naravno, menja kada se takve strašne stvari dogode u našoj blizini.
“Kad se tako nešto dogodi u našoj blizini, onda ne možemo da se pravimo da se ništa nije dogodilo jer bi to izazvalo ogromnu stresnu reakciju, strah, anksioznost i ljutnju. Zato smo se mi za vreme rata ljutili na strance koji se na zgražavaju nad onim što se događalo u Vukovaru, a oni su to jednostavno gurali van vidokruga, baš kao što ćemo mi danas da guramo Jemen. I sada će Jemenci da budu ljuti na ceo svet i pitati se kako je moguće da su ljudi tako bezdušni. To je pre svega bespomoćnost, jer ljudi se angažuju kad misle da nešto mogu da urade. To je zapravo neka vrsta odbrambenog mehanizma”, dodala je ona.
Psiholog Mija Karabegović objasnila je i tzv. ekekat noviteta.
“Ljudi će pre obratiti pažnju na informacije koje pre nisu čuli, koje su po nečemu nove ili neobične, a s tim je povezan efekat desentizacije koji dolazi nakon učestale izloženosti sličnim, negativnim vestima”, navela je ona.
Objašnjava i da ljudi biraju informacije na osnovu pripadnosti određenim grupama: nacionalnost, religija…
.jpg)
