Izvor: Blic, 24.Dec.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Incko se krije iza Rusije
Banjaluka - Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko kaže da je, u odvojenim susretima, političkim liderima RS preneo stav da bi organizovanje referenduma nakon njegovih nametnutih odluka o stranim sudijama i tužiocima bilo protiv Dejtonskog sporazuma. Incko je to potkrepio argumentom da se u Dejtonu, odnosno Ustavu BiH, navodi obaveza države da sarađuje sa Tribunalom u Hagu radi procesuiranja ratnih zločina, te da su za taj posao stranci u pravosuđu i dalje neophodni. Zbog ovoga je uveren >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da do izjašnjavanja građana Srpske neće doći.
Protivnike ostanka stranih stručnjaka u Odeljenju za ratne zločine Incko je „tešio" objašnjenjem da je to samo prelazni period od tri godine, u kome se ta mesta moraju popuniti domaćim kadrovima. Međutim, naglasio je da najveći protivnici stranih sudija i tužilaca „nisu uradili ništa da obezbede novac za rad domaćih sudija, koji bi ih zamenili".
Visoki predstavnik se liderima SNSD, PDP i DP - Miloradu Dodiku, Mladenu Ivaniću i Draganu Čaviću, te predsedniku NSRS Igoru Radojičiću - pravdao da iza odluke o produženju mandata stranim sudijama i tužiocima stoji Savet za sprovođenje mira „koji je jednoglasno to podržao, uključujući i Rusiju".
Nakon njegovih razgovora sa Radojičićem nije bilo izjava za novinare, a iz Vlade RS saopšteno je da je Dodik obećao Incku da se „rukovodstvo RS neće odreći svog prava da čuje mišljenje građana o nametnutim odlukama". Takođe, Dodik je Incka podsetio i na stavove koje je o ovim pitanjima ranije zauzela NSRS.
Lider DP Dragan Čavić Incku je preneo mišljenje da nije bilo potrebe da se produžava mandat nijednom sudiji ni tužiocu u Sudu i Tužilaštvu BiH. On, međutim, smatra da je priča vladajućeg SNSD o referendumu u RS „još jedna ujdurma SNSD i jedna od njihovih nepromišljenosti, koja otvara čitav niz pitanja". Poručuje da će njegova dva poslanika u NSRS podržati ideju o referendumu samo ako se građani istovremeno izjasne o svim nametnutim odlukama OHR, koje nije podržao državni parlament.
Valentin Incko je liderima doneo i spisak državne imovine koji je uradio tim OHR sastavljen od 20 ljudi. Spisak sadrži 1.000 jedinica imovine, od kojih je 27 u inostranstvu. Incko je priznao da popis nije kompletan „jer u nekim opštinama nema potpunih katastara, zbog promena entitetskih linija", ali je dodao da je on odlična osnova da se vlade u BiH dogovore o podeli imovine. Mada nije želeo da „savetuje", Incko je naglasio da bi podela mogla ba bude „neka vrsta miksa u kojoj će jednim delom biti zastupljen teritorijalni, a u drugom funkcionalni princip".
Dragan Čavić smatra da imovinu treba podeliti na osnovu odluke visokog predstavnik iz 2005. „kojom se uređuje da entiteti, država i Distrikt Brčko moraju da pripreme kriterijume za raspodelu imovine između njih i da je upišu u vlasništvo".
Sličnog mišljenja je i Ivanić, koji je poručio da „nema ništa protiv da merodavan bude princip podele imovine usaglašen još u Prudu, pod uslovom da se međunarodna zajednica ne meša u taj posao".
Tihićevi pricipi podele
Lider SDA Sulejman Tihić rekao je da se pitanje državne imovine BiH može rešiti na principima koje postavlja Upravni odbor PIK, te konkretizacijom koju su političari pokušali urediti kroz prudski proces.
