Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Okt.2020, 18:17
In memoriam: Isidora Žebeljan - čuvarka radosti
Bila je jedna od najpoznatijih i najizvođenijih srpskih kompozitora na svetskoj muzičkoj sceni, profesorka na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Bila je svestrana – komponovala je klasiku svih žanrova, pozorišnu i filmsku muziku. Vodeći svetski muzički časopisi pre desetak godina proglasili su je za jednog od deset najperspektivnijih muzičara na planeti.
Priredio: Dragan Stošić
Ne znam kako se to dešava, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kako se prespoje te neke žice u glavi, ali je u suštini bitna radost. Kod umetnika vrlo lako krene sujeta i počne da divlja i da nadvladava tu iskrenost i radost. Jako je važno da je čuva i za nešto što je neko drugi lepo uradio. Ja zaista čuvam tu radost. Kreativnost i mašta su igra Duha i one su pune radosti iznenađenja i lucidnosti – govorila je Isidora Žebeljan u jednom od svojih poslednjih intervjua. Duh je sačuvala i predala ga kao zaostavštinu celom svetu.
Dva dana posle svog 53. rođendana istaknuta kompozitorka i redovna članica SANU Isidora Žebeljan preminula je u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, 3. oktobra.
“Danas se Beogradska filharmonija oprašta od Isidore Žebeljan. Ostaje žal za prerano zaokruženim opusom srpske kompozitorke, čija su ostvarenja krasila programe muzičkih ansambala širom sveta. BF je nekoliko puta imala prilike da svira njenu muziku. Prvi put 1993. pod upravom Aleksandra Rudina s velikim uspehom na Bemusu izvedena je njena prva simfonija, studentski rad Pikarske scene, tada mlade autorke, za koji je dobila nagradu Treće međunarodne tribine kompozitora u Sremskim Karlovcima. Uz solistkinju Anetu Ilić Filharmonija je 2001. izvela ciklus od pet pesama Rukoveti dva puta, prvo premijerno na redovnom koncertu u dvorani Kolarčeve zadužbine, a zatim i na svečanom otvaranju Međunarodne tribine kompozitora. Isidora se poslednji put 2006. poklonila publici posle nastupa BF po izvođenju iluminacije za orkestar Konji Svetog Marka na Bemusu. Posebno smo se radovali premijeri Koncerta za hornu i orkestar, koji je Isidora pisala po porudžbini naše kuće za Štefana Dora, solo hornistu Berlinske filharmonije, a planirali smo da ga izvedemo krajem januara 2021. godine.”
MISAO, EMOCIJA, SVETLOST I TOPLINA: “Isidora je Umetnica koja je sigurno koračala evropskim i svetskim pozornicama, a istovremeno posvećeno brinula o položaju srpske kulture i umetnosti. Zbog toga je kao kompozitor, dirigent, predavač ili promoter umetnosti bila prisutna širom Srbije. Njena muzika je donosila misao i emociju, a isijavala je svetlost i toplinu. Lako bismo se dogovarali o tome šta je potrebno da uradi za pojedinu predstavu, ali je njoj bila važna i saradnja s muzičarima, glumcima, ton-majstorima... Kultura Srbije je mnogo izgubila, moja porodica i ja – Prijatelja”, kaže reditelj Nebojša Bradić.
“Njen odlazak je veliki gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i celokupnu srpsku i svetsku umetnost i kulturu”, prva je saopštila SANU vest o odlasku svoje najmlađe članice.
Na svetskim i domaćim binama Isidora Žebeljan nastupala je kao pijanistkinja, ali je uspešno i dirigovala, izvodeći kako svoju tako i muziku drugih kompozitora, naročito srpskih – od Ljubice Marić i Aleksandra Obradovića do Vuka Kulenovića. Dirigovala je premijere kompozicija Dušana Radića i Vasilija Mokranjca. Njeni dirigentski koncerti u Londonu i Amsterdamu ostaće zapamćeni kao muzički praznik. U ulozi pijanistkinje nastupala je i snimala sa čuvenim Brodski kvartetom. Osnovala je Žebeljan orkestar, koji izvodi prevashodno muziku srpskih kompozitora i koji je premijerno izveo dve njene opere – Maratonci i Dve glave i devojka.
Isidora Žebeljan rođena je u Beogradu 27. septembra 1967. Detinjstvo je provela u Vojvodini, odakle su njeni roditelji, a potom i suprug. Kompoziciju je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. bila je profesorka kompozicije na istoj visokoj školi. Za dopisnu članicu SANU izabrana je 2006, a za redovnu 2012. godine. Bila je i članica Svetske akademije umetnosti i nauke (od 2012).
OD “ZORE D” DO BRODSKI KVARTETA: Međunarodni muzički krugovi primetili su je nakon opere Zora D, premijerno izvedene u Amsterdamu 2003, u režiji ser Dejvida Pauntnija. To joj je otvorilo vrata prestižnih svetskih festivala za koje je muziku pisala po porudžbini. Njenu muziku izvode najznačajniji ansambli današnjice širom Evrope, Izraela, Dalekog Istoka, Amerike, Afrike i Australije. Autorske CD-ove sa svojom muzikom objavila je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Napisala je muziku za 40 pozorišnih predstava izvedenih u teatrima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Norveškoj, a tri puta je dobila Sterijinu nagradu (1998, 2001, 2006). Najviše je sarađivala sa rediteljem Dejanom Mijačem, kao i sa Vidom Ognjenović, Tomijem Janežičem, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem. Njen opus je višestran i impozantan, koliko i broj domaćih i međunarodnih priznanja (Nagrada Međunarodne tribine kompozitora – 1993, Josip Slavenski – 1989, Vasilije Mokranjac – 2001, Stevan Mokranjac – 2004, YUSTAT: Bijenale scenskog dizajna za najbolju originalnu pozorišnu muziku – 1996, 1998, 2000. i 2002, berlinski časopis Der Freitag uvrstio je Isidoru Žebeljan među deset najperspektivnijih javnih ličnosti u svetu za 2009, nagrada časopisa Muzika klasika za kompozitora godine – 2014...) Muzikolozi među njenim delima izdvajaju opere Zora D, Maratonci, Simon izabranik, Dve glave i devojka, Nahod Simon; orkestarska dela Konji Svetog Marka, Zujte strune, Escenas picaras; koncertna dela Igra drvenih štapova za hornu i gudače, Frula i flamingosi za klarinet i orkestar, Tri čudne ljubavi za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar Rukoveti. Prva kompozicija nekog srpskog autora koju je izveo Simfonijski orkestar BBC bili su Isidorini Konji Svetog Marka.
“Za sve muzičare ovo je ogroman gubitak iz više razloga. Zbog njenog ostvarenog stvaralaštva, ogromnog talenta koji je posedovala. Imao sam sreću da kao izvođač učestvujem u njenim prvim studijskim delima. Odmah je bilo jasno da se radi o velikom umetniku i kompozitoru. Imala je apsolutno ispunjen intelektualni i humani nivo u svom stvaralaštvu, kojim je našu umetnost stavila na pravi nivo. Tu je i njen društveni angažman uvek pravilno usmeren protiv jednoumlja i nedemokratičnosti. U poslednje vreme nekoliko puta se čuo njen glas razuma i želje da aktivno učestvuje u odbrani demokratskih načela u Srbiji”, navodi flautista Ljubiša Jovanović.
IZGUBLJENI UMETNIČKI KAPITAL: “Isidora Žebeljan je izvanredno značajan muzički umetnik i kompozitor, sa ogromnim dijapazonom znanja i poznavanja muzike, višestrano angažovana, uz njen prirodni neizmerni talenat. U muzičkom delu naše kulture ostaće ogroman i prazan prostor koji teško da će na dugo vreme biti ispunjen. Ostali smo bez užasno dragocene osobe jer je bila čovek koji govori glasno i javno. Ta hrabrost kao mislećeg čoveka takođe će nam nedostajati. Kao njena starija koleginica, smatram surovo nepravednim što smo ostali bez osobe koja je sva bila predana umetnosti i čiji je doprinos kulturi nemerljiv. Susretale smo se u različitim situacijama, na Bemusu, Nacionalnom savetu za kulturu, družile uvek kad smo imale važne teme. Ali to je moje lično osećanje i gubitak, a svi zajedno izgubili smo jedan dragocen kulturni i umetnički kapital”, dodaje kompozitorka Ivana Stefanović.
Njen društveni angažman bio je bez ostatka, pratila je sva politička i društvena zbivanja, komentarisala, stvari nazivala pravim imenom i tragala za njihovim uzrokom. “Zbog svih krađa, katastrofalnih grešaka i maltretiranja građana, zbog kršenja Ustava i zakona, zbog sejanja mržnje, zbog pretvaranja države u mafijašku ludnicu, treba zahtevati ostavke predsednika i Vlade i poništavanje izbora”, objašnjavala je Žebeljan u jednom razgovoru polovinom jula 2020. Tada je objasnila da smo kao nacija potpuno dezorijentisani, “kao da se nalazimo na brodu divljaka”. Razlog za to su, kako je navela, “što nikad ništa iz naše modernije istorije nije raščišćeno – ni to da su ratovi izgubljeni, ni ko su zločinci, a ko lopovi, ubice ili lažovi. Taj smrad truleži nezakopanih leševa prošlosti okružio nas je tako da, kao u Hadu, decenijama tumaramo po gnjecavom, ranjenom, skorelom telu Srbije, potpuno izgubivši veru”.
