Izvor: Politika, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovinska karta
U čemu je problem da pošten čovek kaže šta sve poseduje i kako je to stekao. Preciznije rečeno, u čemu je problem da političar kaže šta sve poseduje, ako je to stekao pošteno?
Reklo bi se da bi najprirodnije bilo da političar pitanje tipa: "Odakle Vam sve to?", javnosti potanko i bez vrdanja objasni šta on i njegova najuža porodica imaju i kako su to stekli. Još ako celu priču potkrepi dokumentima (zašto bi mu iko verovao samo na reč), rešio je problem. I još stekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moralno pravo da traži da njegov primer slede i drugi.
Izgleda kao najjednostavnije rešenje, ali ipak se nijedan političar u Srbiji još nije odlučio da ga primeni.
Umesto toga, neki će se od takvog pitanja braniti ćutanjem i čekati da se njihov slučaj zaboravi i da ga prekrije nova afera. Drugi će pokušati da skrenu pažnju javnosti sa sebe na druge. To je, recimo, pokušao da uradi zamenik lidera Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, kada je, odgovarajući na pitanja novinara da li je tačno da poseduje dva stana vredna oko 350.000 evra i odakle mu, rekao da takva pitanja treba postavljati i drugima. Na primer, Draganu Đilasu, direktoru Narodne kancelarije, koji, prema Nikolićevim rečima, u Beogradu zida poslovnu zgradu vrednu deset miliona evra. Ministar kulture Dragan Kojadinović ukazao je na imovinu urednika lista koji mu je postavio pitanje o kupovini stana.
Ako su baš uporni, znatiželjnim novinarima političari će dati neku teško proverljivu informaciju o svom imovinskom stanju i usput održati pridiku.
Tako je Tomislav Nikolić rekao da ima samo jedan stan i zapretio novinarima da ne uznemiravaju članove njegove porodice takvim pitanjima. Ova pridika možda i ne bi bila sporna da ne dolazi od čoveka koji vodi stranku čiji se aktivisti ne libe da vređaju članove tuđih porodica i da Zakon o sprečavanju sukoba interesa ne podrazumeva obavezu funkcionera da navedu i imovinu najbližih srodnika.
Ministri privrede i kulture Predrag Bubalo i Dragan Kojadinović javnosti su saopštili da su nove stanove kupili na kredit. I tačka. Uslovi kredita su, naravno, poslovna tajna i nisu za novine.
Ni demokrata Dragan Đilas nije bio ništa otvoreniji kada je reč o zgradi koju mu radikal Nikolić pripisuje. U svom reagovanju na "Politikin" izveštaj sa Nikolićeve konferencije za novinare, on je optužio naš list za neprofesionalizam, jer smo, kako je naveo u pismu, objavili neistinitu tvrdnju bez proveravanja, ne dozvolivši napadnutoj strani da odgovori.
Da ostavimo sada po strani dilemu da li čoveku koji je više puta ponovio da se u Srbiji dnevno ukrade pet miliona evra, a da tako krupnu optužbu nije potkrepio odgovarajućom dokumentacijom, priliči da drži lekcije o objavljivanju neproverenih informacija.
Tek, Đilasovo pismo smo objavili, ali, nažalost, iz tih nekoliko rečenica naši čitaoci će teško moći da razaberu da li je neistina samo to da zgrada vredi deset miliona evra (koliko vredi – milion, dva, pet?) ili to da on uopšte gradi neki poslovni objekat.
U moru izgovora za neobjavljivanje imovinske karte čuće se i onaj da ne žele da privuku pažnju lopova. Međutim, ako su već toliko imućni, postoji sigurniji način da ostanu anonimni za lopove – da ne ulaze u politiku. Osim, naravno, ako imovinu koja prevazilazi njihova zvanična primanja iz budžeta nisu stekli upravo baveći se politikom. Onda su nam dužni neke odgovore.
Milorad Vesić
[objavljeno: 03/08/2006]
